05.01.2010.

PSIHIJATRIJA U SLUŽBI PROGRAMA ZA ZAŠTITU VAKCINACIJE?

Piše:Ivona Živković

Proizvodnja vakcina je fantastično unosan biznis. Desetine  miliona  „nečega“  što je predstavljeno kao izuzetno važno za zdravlje ljudi i životinja svake godine se prodaje  širom sveta. Garancija za održavanje ovog biznisa su zakoni mnogih zemalja koji propisuju obaveznu vakcinaciju.

Svojom toksičnošću vakcine izazivaju vremenom i čitav niz raznih  bolesti koje se polako razvijaju nekada i decenijama. Tako se istom farmaceutskom biznisu otvara još jedno unosno tržište.

Bolesti su razne, a mnoge su “misteriozne” (njihov nastanak se, navodno, još ne zna). Ali najvažnije je ubediti  primaoce i davaoce vakcina (lekare) da to funkcioniše i da je život bez vakcine OPASAN!

Pored ubeđivanja, lekarima koji sumnjaju u opravdanost vakcinacije, može se i pripretiti, na primer time da neće dobiti licencu za rad. U Srbiji to danas izgleda ovako.

Već smo videli kako ta paklena mašinerija funkcioniše preko falš udžbenika medicine i falš medicinske nauke koja se predaje poslednjih 100 godina u građanskim školama medicine. O korumpiranim i nemoralnim  lekarima željnim novca, slave i društvene pozicije  - suvišno je i govoriti. Neki su upravo danas neprestano prisutni i u domaćim medijima i otvoreno zagovaraju vakcinaciju protiv "svinjskog gripa" i zastrašuju narod zaraznim bolestima i pandemijama. Naučnih radova koji dokazuju njihove tvrdnje - jednostavno nema. Njihov jedini izvor na koji se pozivaju je - Svetska Zdravstvena Organizacija. A ova organizacija je i formirana upravo sa tim ciljem - da bude svetski zdravstveni autoritet koji se sluša širom sveta.

Ali, ono što možda ne znate to je kako je u ovaj perfidan sistem medicinskog obrazovanja uključena i psihijatrija – grana medicine koja "stručno" raspoznaje i tumači "nenormalno" ponašanje pojedinaca.

A manipulacije psihijatrijom su i inače najveće.

Psihijatrijski izveštaji su postali odavno forenzički adut, pa nije zgore zapitati se da li su upravo zato mnoge psihijatrijske teorije i sindromi i izmišljeni sa ciljem da skrenu pažnju sa nekih mnogo opipljivihih uzročnika nečije smrti.

Recimo – sa vakcina.

I to pitanje se nedavno nametnulo britanskom psihologu, Lizi Blejkmur Braun, koja se još jednom vratila analizi "slučaja Sali Klark", pravnog procesa koji je dobro uzdrmao britansko pravosuđe pre desetak godina.

Povod za to je što je prvog oktobra 2009. Ser Roj Medou, najeminentniji britanski pedijatar, bivši član Kraljevskog koledža britanskih pedijatara, profesor medicine i najtraženiji i najcenjeniji sudski veštak u procesima “zlostavljanja dece u porodici ”,   izbrisao  svoje ime  iz registra britanskog Generalnog medicinskog veća (koje lekarima u Britaniji izdaje licence za rad). Nakon 30 godina brilijantne  karijere dr Medou je sam sebe potpuno izopštio iz ovog posla. On više neće moći da radi kao lekar u Britaniji, neće moći da bude profesor i koristi ovu titulu i neće više biti najtraženiji sudski veštak u slučajevima zlostavljanja i ubistava dece u porodici.  Njegovo povlačenje je obavljeno tiho, bez  medijske pompe i bez javnog objavljivanja njegove molbe za ispis iz registra (što je označeno kao tajna). Tako se ne može utvrditi ni da li je on to sam učnio. 
Zato kod Lize Blejkmur Braun postoji sumnja da se on odlučio na ovaj potez, ne samo zbog teške afere koja je izbila pre nekoliko godina kada je otkriveno da je lažnim svedočenjem oterao u zatvor nekoliko nedužnih majki, već da su razlozi mnogo složeniji.

SLUČAJ SALI KLARK

Sali Klark i njen muž Stiv Klark, oboje ugladni britanski advokati, uhapšeni su 23. februara 1998. zbog sumnje da su počinili ubistvo svoja dva detata. Prvo dete, sin Kristofer, umrlo je nakon rođenja 1996. kada je imalo 11 nedelja, a drugo,  sin Hari, umro je naprasno januara  1998. kada je imao osam nedelja. Oba deteta umrla su pod nerazjašnjenim okolnostima, naprasno, što je izazvalo sumnju tužioca da obe smrti nisu mogle biti slučajnost. I na jednom i na drugom detetu nađene su blaže traume na licu uz potres mozga, a što je moglo biti i posledica nastojanja šokirane majke da ih oživi tako što ih je drmusala i šamarala.  Ali, uzrok smrti nije mogao biti tačno utvrđen. Oba deteta su umrla od naprasnog gušenja.

Stiv i Sali Klark sa svojim prvim detetom Kristoferom

Sali Klark je tokom čitavog suđenja odlučno negirala  da je izvršila ubistvo svoje dece, a na savet svojih advokata u više navrata je odbila i da odgovara na pitanja tužilaštva.

U nemogućnosti da utvrdi tačan uzrok gušenja dva detata sud se obratio poznatom sudskom veštaku, pedijatru i članu najuglednije britanske institucije koja okuplja britanske vrhunske pedijatre  iz “Kraljevskog koledža pedijatara i dečijeg zdravlja”. Taj iskusan sudski veštak bio je doktor Roj Medou koji je zbog svog ugleda i stručnosti  od premijera Tonija Blera i dobio  titulu - ser.

Ser Roj Medou

Pored padijatrije ser Medou je bio i istaknuti borac za zaštitu dece i odličan poznavalac problematike koja se bavila pitanjima "nasilja nad decom u porodici". Ser Medou je zastupao mišljenje da je čak 40 procenata naprasnih smrti kod beba posledica zlostavljanja od strane roditelja. Ser Medou je u slučaju Klark posvedočio da su teorijske šanse da dva deteta na prirodan način umru u istoj porodici u tako kratkom periodu – gotovo zanemarljive.  Po njegovoj stručnoj proceni ova verovatnoća je iznosila 73 miliona na prema 1.

Ser Medou je svoju analizu propratio i svojim generalnim stavom da je: “...jedna smrt u porodici tragedija, dve smrti su već sumnjive, a tri su ubistvo, ukoliko se drugačije ne dokaže”.

Ser Medou se u svom stručnom veštačenju, posebno pozivao na jedan stručan psihijatrijski tremin koji je u britansku psihijatriju   uveo upravo  on 1977. (mada ga nije on izmislio).  To je takozvani "Minhauzen sindrom preko posrednika" (MSP). Ovaj sindrom je zapravo i formulisan zbog forenzičkih potreba, jer se iz iskustva sudskih veštaka, kao što je ser Medou, teško moglo naći racionalno opravdanje za određeno ponašanje majke koja je, navodno, zlostavljala svoje dete i što je onda opisano sa ovim sindromom.

MINHAUZEN SINDROM PREKO POSREDNIKA

Stručno objašnjenje ovog sindroma u jednom domaćem stručnom radu izgleda ovako:  “MSP se eventualno može svrstati u grupu namerno izazvanih poremećaja … U pitanju je poseban oblik zlostavljanja gde počinilac izaziva fizičke ili psihičke znake ili simptome bolesti kod žrtve o kojoj se stara, a zatim žrtvu uporno podvrgava medicinskom ispitivanju i lečenju. U tipičnim slučajevima MSP žrtva zlostavljanja je dete predškolskog uzrasta, a počinilac zlostavljanja njegova majka. Smatra se daje motiv za patološko ponašanje osobe sa MSP sadržanu nesvesnoj potrebi za posrednim prihvatanjem uloge bolesnika, pri čemu ne postoje ili su sporedni spoljašnji podsticaji, kao što je, na primer, ekonomska dobit.” (Medicinski fakultet - Klinički centar Srbije, Beograd  i Medicinski fakultet - Institut za sudsku medicinu, Beograd).

DIZANJE MEDIJSKE PRAŠINE I NJENO USMERAVANJE

Čitav tok suđenja Sali Klark pratili su i britanski mediji stavljajući akcenat , u brojnim naučnim raspravama  i televizijskim panel diskusijama, upravo na ovaj "Minhauzen sindrom preko posrednika" i fokusirajući se na fenomen “nasilje nad decom u porodici”.

Najveći kritičar postojanja ovog "Minhauzen sindroma preko posrenika", psiholog  Liza Blejkmor Braun, tvrdi da je na ovaj način u društvu zapravo pravljen podoban ambijent, koji je čitavu priču u slučaju Sali Klark tako povezivao sa ovakvim stručnim psihološkim tumačenjem.

One psihologe koji su sumnjali u postojanje ovakvog sindroma ili ga osporavali, ugledna stručna javnost je ignorisla, čak perfidno nastojeći da bundžije naučno diskredituje, mada su mediji rado puštali sukobljene stavove.  Ali, čitava aktivnost bila je ograničena isključivo na problem “nasilje nad decom”.

Vakcine  kao mogući uzrok smrti kod oba deteta Sali Klark nisu se ni pomenute, iako je bila činjenica da su oba deteta primila, i te kako osporavanu, DTP vakcinu.

DTP VAKCINA I "ZABORAVNI" PATOLOG

Stvari su umalo poprimile drugi tok kada je odbrana otkrila da je uskraćena za mikrobiološki nalaz patologa  Alana Vilijamsa, koji je „propustio“ da im ga predoči. Ovaj izveštaj je pokazivao da je drugo dete, Hari, u trenutku smrti imalo imalo opštu bakterijsku infekciju stafilokokama. Hari je DTP vakcinu dobio samo pet sati pre nego što je umro. On je tada bio star osam nedelja i bio je u periodu obavezne vakcinacije DTP vakcinom i Hib vakcinom (Hemofilus influenca tip B)  protiv bakterijske infekcije koja je uzročnik meningitisa.

Hari je takođe, primio oralno polio vakcinu. Kako je on bio rođen tri nedelje ranije, u trenutku vakcinacije je bio biološki star samo pet nedelja.

 Zbog prethodne iznenadne smrti njegovog brata Kristofera (koji se naprasno ugušio) , njegovo disanje je bilo stalno praćeno.  On  je bio “nekarakteristično  sanjiv s vremena na vreme” od kada je primio vakcine, pa do smrti, kaže se u jednom izveštaju.

O štetnosti DTP vakcine (protiv difterije, velikog kašlja i poliomielitisa) postoji čak i jedan neobjavljen izveštaj na 150 strana koji je sačinio dr Gordon Stjuart koji tada  bio u britanskom Ministarstvu zdravlja i bio redovan profesor javnog zdravlja na Univerzitetu u Glazgovu. Kako je dr Stjuart smatran kao vrhunski stručnjak za bezbednost vakcina, ovaj izveštaj je upravo i sačinio na zahtev tada vodećih naučnika 1983. i dorađen je 1998. i 2006. On je pokazao , za razliku od drugih vakcina , da je pertusis vakcina (protiv velikog kašalja) visoko infektivna i da postoji široko rasprostranjeno vraćanje bolesti velikog kašlja upravo kod dece koja su vakcinisana u Evropi i SAD. Zbog ovoga je nekoliko zemalja uključujući Zapadnu Nemačku, Italiju i Japan,  ovu pertusis vakcinu i uklonilo iz liste obaveznih vakcina. Pomenutim izveštajem su neki naučnici u Britaniji upravo želeli da apeluju na vladu da je ukine.

Kada je Hari Klark primio DTP vakcinu (1998) , ona je sadržavala u sebi timerosol (konzervans koji u sebi ima 50 posto žive).

Njegova upotreba u dečijim vakcinama je posle toga postepeno  izbačena u Britaniji zbog velikog broja naučnih radova koji su otkrili  da baš on izaziva autizam kod dece. Konačno je i vakcina protiv velikog kašlja u Britaniji zabranjena.

U pomenutom  izveštaju navodi se i da DTP vakcina  ima dugu istoriju različitih neželjenih efekata i “može izazvati povremeno reakcije opasne po život kod dece”. Vakcina protiv velikog kašlja imala je proteinsku komponentu napravljenu od čitave ćelije mikroba i  pokazala se  kao uzročnik trajnih oštećenja mozga i naprasne smrti.

VAKCINE NE POMINJATI

Ali, ova priča o vakcinama nikada nije došla do porote u slučaju Sali Klark. Kao da je NEKO imao upravljač sa dugmetom na čiji se pritisak čitava priča u slučaju Sali Klark vešto držala daleko od vakcina i stavljana je isključivo u kontekst - “nasilje u porodici”.

Brojni stručni sudski veštaci, pedijatri kao eksperti tužilaštva tvrdili su da pomenuta bakterijska infekcija apsolutno nije imala nikakav značaj za proces.

Tako su odmah krenula ubeđivanja odbrane da odustane od predstvljanja činjenica vezanih za DTP vakcinu tvrdnjom da će sve što budu pokrenuli u vezi vakcinacije biti stručno pobijeno. Čak pet vrhunskih i najeminetnijih patologa-pedijatara je svedočilo da je “zatureni” mikrobiološki izveštaj patologa  - nebitan.

Tako je u nastojanju da se vakcinacija i imunizacija potpuno odbace iz sudskog postupka izašla na videlo i činjenica da je upravo ser Roj Medou bio nekada član vladinog "Zajedničkog komiteta za praćenje i proučavanja neželjenih efekata vakcinacije" , koji je osnovalo Ministarstvo zdravlja sa farmaceutskom industrijom.
Ser Medou je tako sa najvećim mogućim autoritetom potvrdio da su upravo oni u Komitetu razmatrali analize DTP vakcine i stručno utvrdili ne postoji takvo neželjeno dejstvo koje bi u ovom procesu bilo relevantno, te da će oni u slučaju da odbrana to pokrene na sudu, veoma lako sve to pobiti.

Autoritet ser Medoua kao veštaka u sudu je bio na takvom nivou, da sudije i porota ne samo što su mu verovale, nego su se divili njegovim brilijantnim stručnim istupanjima. U Britaniji gotovo da nije bilo stručnjaka iz ove oblasti (“nasilje nad decom u porodici”) koji bi mogao da mu se suprostavi.

Tako je po nalogu porote, odbrana odlučila da pitanje vakcine i bakterijske infekcije ne iznosi na suđenje.

Sali Klark, koja je u međuvremenu dobila još jedno dete (1999.) i osuđena je novembra iste godine na doživotnu kaznu zatvora . Dete je mogla da viđa samo jednom mesečno.
Ali, upornost advokatskog tima, muža i njenog oca, koji je nekada bio vrhunski policajac koga je odlikovala kraljica, uspeli su da nakon dve žalbe ponovo pokrenu suđenje sa obrazloženjem da je ser Medou izneo nepouzdane statsitičke podatke Kraljevskog Statističkog društva i loše ih interpretirao. Tako je oktobra 2001. Kraljevsko Statističko Društvo  dalo i zvaničnu izjavu da je “zabrinuto zbog loše upotrebe statistike u sudovima” i da  “nije bilo statističke osnove” za računicu “73 miliona prema 1”. Ovo društvo je tako javno osporilo “stručno” veštačenje ser  Medoua koje je Sali Klark, ali i mnoge druge majke, oteralo na doživotnu robiju.

Profesor Rej Hil je imao hrabrosti da javno opovrgne tvrdnje dr Medoua (koji je delimično i nepotpuno njega citirao) o matematičkoj verovatnoći naprasne smrti kod dece u porodici koja iznosi 73 miliona prema 1.

 Konačno je sud zaključio da zbog nepuzdanog  veštačenje ser Medoua nema osnove za tvrdnju da je Sali Klark počinila ubistvo svoja dva deteta.

Sali Klark je 2003. puštena iz zatvora, a britansko pravosuđe je slučaj proglasilo “teškom greškom”.

Sali Klark sa mužem nakon oslobađajuće presude i nakon tri godine provedene u zatvoru.

Ali, da Sali Klark nije bila advokat, kao i njen muž Stiv, koji je sve vreme bio uz nju, i da njen otac nije bio policajac i da na njenoj strani nije bio moćan advokatski tim kolega... kako bi se ovaj proces završio?

Tako je "slučaj Sali Klark" bio zapravo jedan tvrd orah na koji je moćna Zver polomila nekoliko zuba i javnosti se razotkrila mreža uglednih stručnjaka koji rade u interesu Zveri. Ali, ubrzo je "pocepana mreža" zamenjena i u igru su dovedeni novi podobni ljudi, na šta Liza Blejkmur Braun upravo upozorava. Da li su svi oni članovi raznih uglednih masonskih loža na tajnom zadatku, možemo samo nagađati.

UZROK SMRTI NE POMINJATI

Uzrok smrti dva deteta Klarkovih ostao je tako “prirodan fenomen”. Ali, za Sali Klark je to bila slaba uteha.  Umrla je 2007.  u svojoj 42. godini od teškog trovanja alkoholom, mada se kasnije ipak ispostavilo  da je doživela infarkt. Srce nije izdržalo. Izdata je i knjiga o čitavom slučaju - “Stolen Innocence” u kojoj su iznete sve činjenice sa suđenja. Njen otac je otvorio i Internet sajt u nameri da se pokrene pitanje i brojnih drugih žena koje su osuđene možda baš pogrešnim svedočenjem eksperta, ser Medoua.

Naime, oslobađanje Klarkove je nateralo javnog tužioca da naredi reviziju još nekoliko stotina drugih slučajeva gde su majke počinile ubistvo nad sopstvenom decom, a gde su dokazi za ubistvo izvedeni upravo veštačenjem psihijatara i raznih eksperata za “zlostavljanje u porodici”.
Tako su ubrzo još tri  žene, Dona Antoni i Anđela Kanings i Trapti Pejtel (koja je optužena za ubistvo svoja tri deteta)  oslobođene iz zatvora. Pored njih oslobođena je i jedna medicinska sestra optužena za više ubistava dece. U svim ovim slučajevima ser Roj Medou je kao ekspert svedočio da nema verovatnoće da su takve smrti mogle biti slučajne u jednoj porodici.

Kao glavni krivac za čitavu zbrku proglašen je dr Medouoa, a da afera bude još veća otkriveno je i lažno svedočenje njegovog kolege pedijatra dr Sauthola, koji je takođe svojim nakaradnim veštačenjem oterao u zatvor mnoge majke. Tako se opet povela javna debata među psiholozima i psihijatrima o opravdanosti postojamnja "Minhauzen sindroma preko posrednika", ali i mnogih drugih psihijatrijskih kovanica pomoću kojih je objašnjavano i "dokazivano" da postoji nešto što nije moglo forenzički biti dokazano. Vakcine se nigde nisu pominjale.

PSIHIJATRIJSKI SINDROMI ZA STRUČNO ZAMAJAVANJE

I o tome je otvoreno počela da piše psiholog Liza Blejkmur Braun, sumnjajući da se  mnoge psihološke kovanice i sindrom smišljaju namerno i da je sve zapravo perfidna igra koja treba da zaštiti vakcinaciju.

U svojoj knjizi “Reweaving the Autistic Tapestry” “(Ponovno tkanje autistične tapiserije)” ona ne smo da je  skrenula pažnju na vezu timerosola sa autizmom kod dece, već je opisala kako je upravo kao psiholog godinama kritikovala  kovanicu "Minhausen Sindrom preko posrednika " (MSP) i njenog tvorca dr Medoua. Zbog toga je doživela teške kritike kolega iz britanskog Društva psihologa, a  koje je imalo i poseban Informacioni servis koji se bavio davanjem saveta roditeljima sa decom koja imaju sindrom nazvan stručno - “Poremećaj pažnje”  (Attention Deficit Disorder). Ovaj servis je kako tvrdi  Liza Blejkmur Braun, jedno vreme bio  finansiran direktno od Ministarstva zdravlja i farmaceutskog giganta  “Eli Lilly” , koji je prvi i predstavio svoju DTP vakcinu još 1928. i u nju kasnije uveo opasan timerosol.

Liza Blejkmur Braun tvrdi da se britansko Društvo psihologa čak godinama pretvaralo kako ništa ne znao o pritužbama koje su im masovno stizale od  građana i odnosile se na rad ovog Servisa za praćenje poremećaja pažnje  koje je uporno ignorisao zahteve roditelja da  se razmatri povezanost autističnosti kod dece sa vakcinama. Servis je čak nastojao da koristeći svoj autoritet diskredituju sve takve naučne tvrdnje.

Blejkmur je zato došla  do uverenja da se u čitavoj priči radi o jednoj velikoj povezanoj mreži koja služi kao front za zaštitu programa vakcinacije.  U tu mrežu su uključeni, ne samo eminetni pedijatri, psiholozi, psihijatri , političari , već i dobar deo visokih funkcionera u pravosuđu, čija imena je Blejkmur navela, posebno ističući njihovu povezanost sa Novim Laburistima Tonija Blera, čija je politika jedino imala za cilj zaštitu interesa krupnog kapitala, a ne zaštitu radnika kako se to u predizbornim obećanjima tvrdilo.

KRIVCI SU BARON MINHAUZEN I ŠERLOK HOLMS

Koliko je ova organizovana mreža otišla u fikciju govori, ne samo izmišljanje raznih psiholoških sindroma i postavljanje novih teraprija, kao što je to slučaj sa  "Minhauzen sindromom preko posrednika", već postoje ozbiljne indicije da su sami nosioci ovih ideja postali zarobljenici fikcije.

Tako Blejkmur navodi da je u jednom ćaskanju pred početak neke diskusije na BBC- iju na temu MSP, saznala da postoji u Londonu "Društvo Šerloka Holmsa" i da je ta organizacija sa velikm uvažavanjem na jednu svoju raspravu pozvala kao predavača i ser Roja Medoua. On je tada održao jedno predavanje iz kriminalistike koje je oduševilo prisutne, naglašavajući kolika je važnost pažljive istrage i dobrog detektivskog posla kada se radi o slučajevima zlostavljanja dece u porodici.
“I to je neverovatno s obzirom sa kakvom je lakoćon on sam izveo statsitičku procenu (pogrešnu)  u svom sudskom veštačenju koje je Klarkovu odvelo na robiju”, primećuje Blejkmur.
Blejkmur je čak saznala da je pomenuto društvo koje je uživalo u fantaziji  otvorilo i jednu diskusiju sa temom - da li je Šerlok Holms možda bio gej?

Ipak, Minhauzen i Šerlok Holms su samo izmišljeni likovi iz knjiga. Baš kao i Don Žuan na kome se takođe zasniva jedan od psihijatrijskih sindroma. Da li bi se onda samoubistvo (na primer skakanjem pod voz) moglo stručno nazvati "sindromom Ane Karenjine"? Kako je moguće da psihijatri i psiholozi uzimaju ponašenje fiktivnog junaka kao psihopatološki parametar u definisanju određenih sindroma i da u tome ne vide ništa nelogično? Ili su pojedinci bili jednostavno dobro nagrađeni da tako zamajavaju stručnu i širu javnost i izmišljaju razne sindrome?

Don Žuan, Adam, Faust, Edip... fikcija i mitovi sa verom u Boga u jednoj psihijatrijskoj analizi dr Vladete Jerotića mogu predstavljati samo naučnu zabludu pošto sa realnošću namaju nikakve veze. Frojdova psihoanalitička teorija (pod pokroviteljstvom Iluminata) imala je za cilj da modernoj psihologiji čoveka prikaže isključivo kao životinju koja često nije u stanju da upravlja svojim postupcima.

EPILOG

Dr Medou je nakon skandala sa Sali Klark izbrisan iz glavnog medicinskog registra u od 2005. zbog ozbiljne profesionalne zloupotrebe, ali je ponovo upisan 2006. nakon što se žalio.  Zaboravnom patologu Alan Vilijamsu, 2005.  koji je vodio posmrtni pregled zabranjeno je da se bavi poslom patologa  i koronarnim slučajevima tri godine.

Mnoge kolege ustale u odbranu ser Medoua, ali Pandorina kutija je već bila otvorena pa su se u javnosti pokrenule mnoge nove sumnje. Tako su se uznemirili roditelji dece koja imaju mijalgični encefalomijelitis  tj. hronični sindrom iscrpljenosti, koja su i sama često bila predmet lažne dijagnoze "Minhauzen sindroma preko posrednika",  jer niko nije mogao da shvati neurološke probleme njihove dece. A onda su oni počeli da se povezuju sa XMRV retrovirusima (koji su zapravo deo genetskog procesa kopiranja).

Tako je diskretno povlačenje ser  Medoua iz profesije protumačeno i kao pokušaj Generalnog medicinskog veća  da se oslobodi svake odgovornosti i učešća u, verovatno, velikom broju žalbi i zahtevima za reviziju  mnogih stručnih veštačenja u kojima je učestvovao dr Medou, a koja su na putu.

Koliko će još "čedomorki" biti pušteno iz zatvora ostaje isključivo na moralu u britanskom pravosuđu .

Što se tiče domaće scene u Srbiji se ovom pitanju "nasilje nad decom u porodici" nakon "demokratskih promena" poklanja izuzetna pažnja, a glavni nosioci u zaštiti dece su nevladine organizacije veoma bogato darivane za taj posao i instruirane iz inostranstva. Možemo se samo zapitati da li su to samo "kampovi za obuku" budućih "stručnjaka" iz ove problematike čija će se reč sa pažnjom u budućnosti uvažavati, pošto će baš oni imati ključne statističke podatke i psihološke analize koje će biti od pomoći u slučaju eventuačlnih sudskih procesa tipa "Sali Klark".

Koliko je dece u Srbiji umrlo od vakcina, do sada još niko nije počeo da razmišlja. Čini se da se ovde više koristi kovanica" lekarska greška".