Prof. dr Tomica Milosavljević, Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, 27. 10. 2005. godine je doneo rešenje o obrazovanju Posebne radne grupe za realizaciju projekta osnivanja Nacionalnog PET centra u sklopu Kliničkog centra Srbije. U njenom sastavu su eminentni članovi SANU i stručnjaci iz različitih oblasti u kojima se primenjuje vrhunska PET dijagnostika. 

U sastavu Posebne radne grupe za realizaciju projekta osnivanja Nacionalnog PET centra u KCS su: prof. dr Vladimir Obradović – direktor Instituta za nuklearnu medicinu i zamenik predsednika Upravnog odbora KCS (predsednik), akademik Vladimir Bošnjaković – predsednik Saveta Galerije nauke i tehnike SANU, prof. dr Vojko Đukić – direktor Kliničkog centra Srbije, prof. dr Bogdan Đuričić, dopisni član SANU – Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Dragana Jovanović – direktor Multidisciplinarnog onkološkog centra KCS, prof. dr Vladimir Kostić, dopisni član SANU – direktor Instituta za neurologiju KCS i predsednik Komisije za medicinu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, akademik Miodrag Ostojić – pomoćnik direktora KCS i direktor Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS i akademik Ljubiša Rakić – član Predsedništva SANU i predsednik Međuodeljenskog odbora za biomedicinska istraživanja SANU.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je nedavno dalo saglasnost na predlog projekta, koji su izradili stručnjaci referentnog Instituta za nuklearnu medicinu, za formiranje Nacionalnog PET centra u KCS, što treba da predstavlja prvu i najvažniju fazu uvođenja pomenute metodologije u zdravstveni sistem naše zemlje. U vezi sa tim, čine se napori da se pronađe odgovarajući modalitet finansiranja ovog izuzetno važnog projekta.

Nacionalni PET centar treba da raspolaže uređajima za proizvodnju svih neophodnih radiofarmaka i primenu PET metoda u punom obimu. U narednoj fazi, predviđa se formiranje nekoliko manjih “satelistkih” PET centara u odabranim tercijernim zdravstvenim ustanovama, u kojima bi se primenjivale isključivo PET metode zasnovane na najšire korišćenoj F-18-deoksiglukozi (FDG), proizvedenoj u Nacionalnom PET centru, imajući u vidu da jedino ovaj radiofarmak može da se distribuira do udaljenosti od par stotina kilometara.

Početak realizacije projekta je predviđen za 2006. godinu. U tom cilju, uspostavljena je i stručna i naučna saradnja sa Nacionalim inistitutom za radiološke nauke Japana, nuklearno medicinskim ustanovama u sastavu Nacionalne univerzitetske bolnice u Seulu i Kalifornijskog univerziteta u Los Andjelesu, kao i sa Udruženjem nuklearne medicine SAD.

Osnovni podaci o PET-u

PET predstavlja vrhunsku nuklearno-medicinsku tehniku kojom mogu direktno da se “vide” i “mere” najsuptilnija zbivanja na nivou žive ćelije, što je ranije bilo nezamislivo. Na taj način, sticanjem uvida u karakteristike različitih procesa metabolizma i funkcije ispitivanih organa i utvrđivanjem njihovih odstupanja od normale, PET omogućava izuzetno preciznu i tačnu funkcionu dijagnostiku najtežih i najčešćih bolesti, kao što su maligni tumori i odgovarajuće bolesti srca i mozga.

Ova jedinstvena tehnika se zasniva na upotrebi specifičnih radiofarmaka, odnosno različitih hemijskih jedinjenja u čijem su sastavu radioaktivni izotopi - pozitronski emiteri (F-18, C-11, N-13, O-15), od kojih je do danas u manju ili veću kliničku primenu uvedeno preko 120. Naime, reč je o r azličitim biološki značajnim supstancama u koje su kao obeleživači ugrađeni pomenuti radioaktivni izotopi tzv. “organske četvorke” i koje po unošenju u organizam pacijenta zadržavaju svoje osobine i sudbinu u organizmu. Zahvaljujući tome, registrovanjem pozitronskog zračenja pomoću specijalnih uređaja – PET skenera, dobija se vizuelni prikaz (tomografski snimci) i kvantitativna procena karakterističnih procesa na ćelijskom i molekularnom nivou.

Međutim, s obzirom na ultra-kratak “poluživot”, tri od četiri navedena pozitronska emitera moraju da se proizvode na licu mesta i u trenutku primene, pa ustanove za PET dijagnostiku, pored uređaja za snimanje pacijenata, moraju da poseduju i uređaje za proizvodnju pomenutih radioaktivnih izotopa (medicinske ciklotrone) i sintezu odgovarajućih radiofarmaka. Zbog toga je cena neophodne visokotehnološke opreme veoma visoka i iznosi nekoliko miliona EUR.

PET se danas najšire koristi u onkologiji. Zahvaljujući činjenici da su metabolički procesi u tumorskom tkivu ubrzani i povećani, korišćenjem specifičnih radiofarmaka dobija se jasan vizuelni prikaz vijabilnog (živog) tumorskog tkiva, što nije mogućno pomoću anatomski orijentisanih tehnika, kao što su CT i magnetna rezonanca. Na taj način, PET omogućava preciznu dijagnostikuju raširenosti malignog procesa (poseduje visoku senzitivnost za regionalne i udaljene metastaze) i egzaktno utvrđivanje efekata terapije. Takođe, “merenjem” metaboličkih procesa u tumorskom tkivu (na primer metabolizma glukoze), procenjuje se maligni potencijal tumora, utvrđuje prognoza bolesti, kao i osetljivost tumora na pojedina hemioterapijska sredstva. Omogućava se i precizno planiranje zračne terapije. U cilju objedinjavanja anatomskih informacija dobijenih pomoću CT-a i funkcionih informacija dobijenih pomoću PET-a, danas su u onkološkoj dijagnostici u sve široj primeni kombinovani PET/CT skeneri, kao zamena za klasične PET skenere.

U oblasti neurologije, PET značajno doprinosi diferencijalnoj dijagnozi različitih tipova demencija, ranoj dijagnozi parkinsonizma, kao i preciznom utvrđivanju lokalizacije epileptičkih žarišta u cilju njihovog hirurškog uklanjanja. U kardiološkoj dijagnostici, ova tehnika omogućava preciznu procenu vijabilnosti (vitalnosti) srčanog mišića kod pacijenata sa koronarnom bolešću i njihovu selekciju za primenu interventnih kardioloških metoda, bypass operacija koronarnih krvnih sudova i transplantacije srca.

Iz navedenih činjenica se jasno vidi da raspoloživost PET tehnike i njeni ogromni dijagnostički potencijali, lišavaju bolesnike nepotrebnih, manje korisnih i često invazivnih dijagnostičkih i terapijskih postupaka, što ujedno doprinosi značajnim uštedama u zdravstvenom budžetu. Takođe se ubrzava uspostavljanje tačne dijagnoze i time doprinosi blagovremenom i adekvatnom planiranju terapije, kao i boljoj prognozi bolesti. Zbog toga se danas nivo i kvalitet zdravstvenih ustanova u svetu procenjuje na osnovu toga da li poseduju PET ili ne.