16.01.2007.

KOLIKA JE STVARNA CENA MOBILNOG TELEFONA?

Piše: Ivona Živković

Iako se na tržištu jedan mobilni aparat valorizuje cenom u maloprodaji od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra ili dolara, stvarna cena je mnogo veća. Ona iznosi još najmanje 4 miliona mrtvih ljudi u Africi i dva miliona HIV zaraženih. Tu treba dodati i nekoliko hiljada mrtvih majmuna, i verovatno totalno isterbljenje jedne podvrste gorila, kao i uništene ogromne površine šume.

Da li znate šta je koltan?
To je na toplotu visoko otporan mineral, koji spada u vrstu dragocenih metala. On se preradjuje u tantalum prah od koga se prave kondenzatori u aparatima visoke tehnologije. Ovakvi kondenzatori se koriste, kako u mobilnim telefonima, tako i u laptop računarima i svim ostalim napravama koje imaju integralno kolo na mikro čipu. Od tantaluma se pravi komponenta koja omogućava kontrolu protoka struje u minijaturnom integralnom kolu. Dakle, visoka tehnologija bez ovoga za sada ne može.


Koltan se nalazi na zemljištu koje je staro 3 milijarde godina u dolini Velikog rascepa u istočnoj Africi. Najveće nalazište, skoro 80%, je na teritoriji Demokratske Republike Kongo.
Tako je planinska džungla u istočnom delu ekvatorske Afrike postala pravo poprište sukoba izmedju državnih armija čak šest zemalja, privatnih korporativnih plaćenika, i brojnih oružanih frakcija lokalnih vlastodržaca. Razlog borbi su upravo rudnici koltana.

Posledice ovih sukoba su do sada 4 miliona mrtvih civila,najviše žena i dece, ogroman broj raseljenih i bolesnih koji i dalje umiru u izbegličkim kampovima. Veliki broj izbeglica je u Sudanu, Burundiju, Somaliji, Liberiji, Angoli i Demokratskoj Republici Kongo (DRK), odakle se šire po svetu.


Iako se na Zapadu ove izbeglice prikazuju kao žrtve međuetničkih sukoba (jer sirotinja u Africi valjda nema pametnija posla već da medjusobno ratuje), radi se zapravo o ogorčenoj borbi za prirodne resurse koje traže strane kompanije. To su uglavnom zlato, dijamanti, kalaj, bakar, a u poslednjih 15 godina na prvom mestu je - koltan.
Sve je počelo 1990. godine sa informatičkom revolucijom, kada je cena koltana skočila na blizu 300 USD za oko pola kilograma koltana.

Pravi rat izbio je 1998. kada su kongoanski pobunjenici, podržani od Ruande i Ugande, prigrabili istočni deo Demokratske Republike Kongo i okupirale bogata nalazišta koltana proterujući lokalno stanovništvo i ubijajući one koji nisu želeli da idu sa svoje zemlje. Od kopanja koltana armija Ruande je ubrzo počela mesečno da inkasira 20 miliona USD.

Nakon ubistva predsednika Demokratske Republike Kongo, Lorana Kabile, izvršen je snažan pritisak iz UN na pobunjenike i 2002. potpisan je i mirovni sporazum. Ali, ništa nije vredelo. Sukobi militantnih frakcija su nastavljeni iako se vojske stranih država više nisu nalazile u Demokratskoj Republici Kongo.
Loran Kabila

Pored ratnih sukoba koltan je i na drugi, naizgled suptilniji, način promenio život ljudi u Demokratskoj Republici Kongo.

Zemljoradnici koji su silom raseljeni sa svoje zemlje, nisu imali nikakav izbor osim da nastave da rade kao kopači koltana. Ovi rudnici inače najviše liče na rudnike zlata, gde kopači moraju da kopaju po dnu rečnih korita i iz mulja i blata izdvajaju koltan.

Izveštači iz regiona kažu da su tamo teško pogažena sva ljudska prava. Posebno se eksploatišu žene i deca, koji su izloženi i brutalnom nasilju, a cveta i prostitucija, kao i trgovina robljem. Dva miliona ljudi u Demokratskoj Republici Kongo su HIV pozitivni.

Koltan se onda doprema do trgovačkih ispostava gde ga na putu obezbedjuju razni plaćenici koje kontrolišu pobunjenici, koji za to uzimaju i svoj procenat. Na trgovačke ispostave dolaze strani kupci, utovaruju koltan u svoje brodove i kamione i prevoze ga uglavnom kroz Ruandu.

Posao otkupa i transporta koltana u svetu obavljaju samo tri kompanije: Cabot Inc. iz SAD, HC STARC iz Nemačke i NIGNCXIA iz Kine. Samo ove tri kompanije imaju mogućnost da koltan pretvore u traženi prah tantalum. Ovaj "magični prah" se onda prodaje kompanijama kao što su Nokia, Motorola, Compaq, Sony i drugim proizvodjačima mobilnih telefona i ostale opreme koja u sebi sadrži visoku tehnologiju (High- Tech).
Zanimljivo je da je Sam Bodmen, bivši predsednik upravnog odbora CABOT-a, imenovan decembra 2004. za Sekretara za energiju u kabinetu Džordža Buša, iako je pod njegovim rukovođenjem kompanijom (od 1987. do 2000.), Cabot bio jedan od najvećih zagađivača u SAD. Procenjuje da je tada izbacivao u vazduh 60.000 tona toksičnih materija godišnje.

Inače na područiju DRK gde se koltan najviše kopa nalazi se i Nacionalni park Kahuzi Biega, prirodno stannište izuzetno ugrožene vrste istočno nizinskih gorila. Krčenjem šuma zbog širenja kopova koltana uništen je ogroman deo ovog njihovog prirodnog staništa. Pored toga, osiromašeno stanovništvo, bez prihoda i obradive zemlje, počelo je da ubija gorile zbog mesa koje onda prodaje stranim vojnim plaćenicima kao kafanski mesni specijalitet.

Pre početka građanskog rata gorile iz te oblasti zajedno sa populacijom iz susednih Kasese šuma, predstavljali su 86% ukupne populacije ove podvrste gorila u svetu. Prema izveštaju Dian Fossey Fonda za gorile i Born FREE Fonda (iz maja 2001.) populacija gorila u ovom područiju koja je 1991. procenbjena na 8000, već 2000 -te je iznosila samo 1000 jedinki. To znači da je samo za 9 godina ona smanjena za 85%.
U izveštaju se doslovce kaže: "Indikacije su da je biodiverzitet u Kahuzi Biega regionu nepopravljivo uništan".

Treba li sve ovo da stoji u uputstvu o korišćenju mobilnog telefona, pitaju se sada neki ekolozi. Baš kao što na kutijama cigareta stoji da je pušenje štetno po zdravlje, možda bi na svakom displeju mobilinog telefona trebalo da stoji koja je stvarna cena jednog ovakvog telefonskog razgovora ili SMS poruke. Na primer:
"PAŽNJA! OVA NAPRAVA JE STVORENA OD RETKOG MATERIJALA KOJI SE NALAZI U AFRICI I KOJI SE NE OBNAVLJA. OD NJEGOVE PRODAJE SE FINANSIRA KRVAV GRADJANSKI RAT KOJI JE VEĆ ODNEO 4 MILIONA LJUDSKIH ŽIVOTA, A POMAŽE I ISTREBLJIVANJU JEDNE UGROŽENE VRSTE GORILA. PRIJATAN DAN."

Da li vam je ovo dovoljno da shvatite koja je cena vašeg užitka u mobilnom razgovoru? Nije? Možda mislite: "Baš me briga za Afrikance i majmune!" Grešite. Cena je visoka i za one koji koriste ovu mobilnu pogodnost. Da li znate da u svetu postoje ljudi koji izbegavaju da koriste mobilni telefon? Jedan od njih je i ruski predsednik Vladimir Putin. Pored toga što je svaki korisnik mobilnog aparata lak plen za satelitsko lociranje /GPS/, postoji još nešto što ne treba da znate.
Pogledajte ovde.