09.01.2007

ŠTA JE "HIPOTEZA HIDRATA"?

Piše: Ivona Živković

Iako je većina Amerikanaca neprijatan miris u Njujorku od 8.januara. 2007. pripisala mogućem prikrivenom terorističkom napadu, istina je možda mnogo gora.
Oslobađanje metana iz podvodnog Hadson Kanjona, što je već rečeno, kao posledica globalnog zagrevanja je veoma loš znak kažu naučnici.

HIPOTEZA HIDRATA
Naime, naučna teorija nazvana "hipoteza hidrata " tvrdi da istorijski ciklusi globalnog zagrevanja Zemlje potiču od efekta povratne sprege koja nastaje kada dođe do topljenja metana zarobljenog u kristalima vode, nazvanog "hidrat". Tako zaleđene strukture, nalik ledu i pune metana, nazivaju se klatrati.

Klatrati se nalaze velikim ledenim područijima oko polova i ledenim strukturama ispod okeana, kao i u Sibiru.
Oslobođen metan više od dvadeset puta ima jači efekat na zagrevanje atmosfere od ugljen dioksida, pa zato naučnike veoma zabrinjava oslobađanje metana iz klatrata gde se on sada nalazi zarobljen u ogromnim količinama. To bi dovelo do fantastičnog ubrzanja u procesu globalnog zagrevanja. Naime, metan bi zagrevao atmosferu, led bi se onda još više otapao i metan iz klatrata još više oslobađao, čime bi se stvorio sve ubrzaniji efekat povratne sprege.
Metana sada u već pretoploj atmosferi Zemlje ima oko 3.5 milijarde tona.

ENORMNE NASLAGE METANA U LEDU KOJI SE OTAPA
U zapadnom Sibiru 400 milijardi tona metana nalazi se koji je zarobljeno ispod leda koji se postepeno već otapa. Toplotni efekat od samo nekoliko milijardi tona metana koji se ispušta u atmosferu svake godine može biti katastrofalan okidač za efekat "povratne sprege" u globalnom zagrevanju.
Zapadni Sibir se već sada zagreva brže od ostalog sveta i porast temperature je veći za tri stepena u poslednjih 40 godina.
Metan koji se nalazi u klatratima Arktika procenjen je takođe na oko 400 milijardi tona.

Najviši porast temperature od kada se prati globalno zagrevanje događa se upravo na arktičkim regionima koji su bogati ovim nestabilnim hidratima.
Ako je ova hipoteza tačna, onda će se se globalno zagrevanje sve više ubrzavati i do katastrofalnog efekta, koji će biti nezaustavljiv I poguban za živi svet na Zemlji, neće proteći mnogo vremena.
Simulacije koje je napravio Nacionalni centar za atmosferska istraživanja (National Center for Atmospheric Research) pokazala su da će se preko polovine zaleđenog metana (hidrata) otopiti do 2050, a 90 posto će biti otopljeno do 2100.
Iako se do sada smatralo da globalno zagrevanje nastaje isključivo delovanjem ljudi na prirodno okruženje sada se bukvalno postavlja pitanje dana kada će se ovaj proces otrgnuti kontroli i postati nezaustavljiv. Tada praktično, zaustavljanje svih fabrika, automobila, brodova i aviona na svetu, neće značiti ništa.
Naravno, ukoliko ovaj proces već nije izmakao ljudskoj kontroli, što je sve verovatnije.
O tome naučnici upravo raspravljaju, jer je "hipoteza hidrata" tek nedavno postavljena. Ako je tačna, i ako se u Njujorku već oseća neprijatan miris metana iz podvodnog Hadson kanjona, da li to znači da smo već na pragu globalne katastrofe?

OPASAN I TRESET
Naslage treseta mogu imati isti efekat kao i ispuštanje metana iz klatrata.
Kada treset koji je zaleđen hiljadama godina okopni, on još sadrži velike populacije bakterija sposobnih za razmnožavanje koje počinju da konvertuju treset u metan i ugljen dioksid.
U zapadnom Sibiru tresetno blatište može osloboditi nekih 70 milijardi tona metana. Lokalni atmosferski novoi metana na Sibirskom grebenu su sada 25 puta viši nego što su globalne koncentracije.

IZUZETNA MIKROBNA AKTIVNOST NA ZEMLJI
Više temperature i duža sezona za rast biljaka prouzrovovali su izuzetnu mikrobnu aktivnost u čitavom svetu. Naša planeta je sve zelenija. (I mi u Beogradu primetili smo prošle godine kako trava "ludački" brzo raste.) Ovo, znači da je mnogo ugljena koji je dugo bio smešten u zemlji sada oslobođeno u atmosferi.
Oslobađanje metana otapanjem okeanskih klatrata u prošlosti je prouzrokovalo brojne velike poremećaje na klimu. Količina metana u okeanskim klatratima se procenjuje na 10 000 milijardi tona.

Količina ugljenika za koji se veruje da postoji u klatratima premešuje količinu svih fosilnih i drugih njegovih izvora poznatih na Zemlji.

Pre 55 miliona godina lanac reakcija usled globalnog zagrevanja (koji je verovatno počeo aktivnošću vulkana) istopio je okeanske klatrate. To je bilo jedno od najbržih I najekstremnijih zagravanja u geološkoj istoriji Zemlje.
Ljudska vrsta danas emituje ugljen dioksid u količini koja se može porediti sa vulkanskom aktivnošću koja je započela otopljavanje. Prema američkim geološkim istraživanjima sagorevanjem fosilnih goriva, to je više od 150 puta nego što ga emituju vulkani.
Metan u atmosferi ne ostaje dugo, zadržava se oko 10 godina pre nego što sagori u ugljen-dioksid ( koji se onda zadržava u atmosferi stotinama hiljada godina). Dugotrajna oslobađanja metana koji sagoreva u ugljen-dioksid doprinose globalnom zagrevanju kao i kratkotrajna ispuštanja.
Atmosferske koncentracije ugljen-dioksida porasle su do rekordnog novoa u poslednjih nekoliko godina. Samo u poslednje tri godine Porast je uzastopno visok. Naučnici još ne mogu da objasne kako je došlo do tako brzog rasta, pa se zato strahuje da je "okidač" koji uzrokuje globalno zagrevanje i pokreće gore opisan efekat "povratne sprege" , već povučen.

PLANETA ĆE SE BUKVALNO SKUVATI
Oko 4.5 milijarde ljudi bi moglo umreti ako proces već 2012. počne da se strahovito ubrzava. To podrazumeva i ogromno izumiranje velikog broja biljnog i životinjskog sveta koji će, po nekim procenama, biti redukovan na jednu trećinu sadašnjeg.