Предходна страна

Професор Др. Мила Алечковић Николић пише за Српску политику о парадоксима наметнуте западњачке „демократије“ која са стварном демократијом нема никаквих додирних тачака

Верује ли још ко?

Ми који у овакву демократију и поредак не верујемо, морамо се запитати где су нестали векови наше борбе, храбрости, достојанства и истине? Спремај се Србијо за велике борбе и нову буну, јер са свим овим флагрантним лажима и медијским аматеризмом „демократске штампе“ као и пљачкашко-манипулантском „демократијом“ Србија ће нестати.

Господо, на погрешном сте путу. Нису основни постулати демократије засташивати народ у циљу преваре, и одвући га тамо где вашим личним интересима највише одговара. Демократија је владавина народа коју сте максимално злоупотребили и која ће вам се као бумеранг вратити, јер је народ у ту вашу квази демократију изгубио поверење и поставља себи питање: Верује ли још ко у ту и такву демократију?

·    Верује ли још ко у демократију у којој информације изборних резултата два сата пре званичних државних вести као коначне саопштава групација (Центар за слободне изборе и демократију - ЦеСИД) коју финансира "НЕД" (National democratic Instiтute, Мадлен Олбрајт, демократска ЦИА) и "ИРИ" (International Republican Institute, републиканска ЦИА)?

·    Верује ли још ко у демократију у којој одмах по затварању биралишта, непроверену вест "победничког резултата" на 70 одсто узорка муњевито преузимају све велике агенције америчког глобализма, спремне на технику "еxit polls", док републичка изборна комисија и њена државна информација (државе које нема) два сата касније даје резултате са упола мањег узорка (50%)?

·    Верује ли ко још у демократију у којој се главна лаж састоји у томе да се што пре прогласи, не изабрани, већ у светским "офисинама" наређени "победник", јер таква вест по „Павловљевском условном рефлексу“ ствара први" додир у времену" и најјачи условни рефлекс у свести људи?

·    Верује ли ко још у демократију у којој неодлучни и они који немају никакав став на крају увек одлуче судбину већине душа у наредних пет година, а победа се остварује искључиво сабирањем моралних отпадака, паразита, наркомана и разбацаних политичких непријатеља?

·    Верује ли ко још у демократију у којој се новац даје мањинама да би гласале против већинског народа, односно како би могле да комадају ливаду и траже територијалне "аутономије"?

·    Верује ли још ко у демократију у којој брбљање у парламенту и погрешно схваћен легализам гуше сваки спонтани народни покрет и где више нико не сме да изађе на улице да покаже свој праведни бес?

·    Верује ли још ко у демократију у којој се воља већине сужњих увек прегласава корумпираном мањином и њеном тиранијом и у којој се све своди на ситни рачун tj. на вешто употребљену погрешну статистику, или статистичку грешку?

·    Верује ли још ко у демократију у којој на леђима неме и пасивне гомиле јадника јаше и дизгинама удара обесна, незасита олигархијско-плутократијска мањина, демонски погубна и историјски безначајна?

·    Верује ли ко још у демократију у којој чиновницима сивих кравата народ више није ни потребан, јер све могу да одлуче и спроведу и без народа?

·    Верује ли још ко у демократију у којој се морал своди на тренутну корист, а политика на златно теле, неправедну трговину и перманентну пљачку (само од 2000 године било је 18 великих нерешених крађа)? У којој је већи злочин бити мобилисани војник него красти од народа милионе евра? У којој су донације за избегличку сиротињу завршиле у личним џеповима "функционера"?

Ми који у такав поредак не верујемо, ми верујемо нашим пријатељима: Аристотелу, Сократу, Платону, Монтескијеу, Токвилу, Берђајеву и другима који су нас на време упозорили.

Флагрантна лаж и медијски аматеризам
демократске штампе у Србији

Амбасада Францускe: Куто говорио у лично име на Николићевом митингу

БЕОГРАД – Амбасада Француске у Србији саопштила је вечерас да је француски европосланик Пол-Мари Куто говорио у лично име на завршном митингу председничког кандидата Томислава Николића у Београду.

„Изјаве господина Кутоа изречене на митингу Српске радикалне странке представљају његово лично мишљење и ни на који начин не изражавају ставове француске владе”, речено је агенцији Бета у француској амбасади.

Куто, посланик десничарског Националног фронта Жан-Марија ле Пена и потпредседник Спољнополитичког одбора Европског парламента, на митингу радикала позвао је грађане Србије да гласају за Николића и заложио се за очување Косова у саставу Србије.- крај цитата.

Ко је то из листа Политика и агенције Танјуг, Бета, Б92 или Студио Б, у пола 12 ноћу, односно готово у поноћ 31. јануара званично звао француску амбасаду да она да своје мишљење о кампањи у српским председничким изборима?

Како је могуће да француска амбасада, која нема никакво право да коментарише политичке симпатије својих грађана, и која се до сада никада није оглашавала таквим поводом, коментарише овако нешто и још даје нетачну информацију о особи у питању, односно о господину Пол Мари Кутоу? Амбасада поуздано зна да Пол Мари Куто уопште није члан странке Жан Мари ле Пена и приписивати му тако нешто у француском закону зове се "флагрантни деликт лажи".

Најзад, вест коју су пренели: Танјуг, Бета, Политика, Б92 и Студио Б, као изјаву француске амбасаде у Београду, у сваком смислу је нетачна. Пол Мари Куто је Деголиста и суверениста који је био у Уједињеним Нацијама, а данас је посланик у европском парламенту. Он свакако не говори само у своје сопствено име, како му се то, да би се његова подршка Томиславу Николићу минимализовала импутира, већ он говори у име француских суверениста, а њих је у Француској више од 50%. То су сви они који су на питање да ли желе проатлантски нацрт европског устава, лепог пролећа, легитимно и јасно одговорили НЕ.

У Француској се, наиме води огорчена борба између самовоље и диктатуре тренутног председника Саркозија који жели да на брзину у парламенту прогура политичко ДА Француске државе у односу на документ нацрта тзв. европског устава, иако је француски народ на референдуму већински на то питање одговорио са НЕ и оних који, као Пол Мари Куто, али и Сеголен Ројал и многи други, траже поновни референдум, односно захтевају да се француски народ у избору не заобиђе.

Пол Мари Куто кога наша "демократска штампа" прозива због подршке Томиславу Николићу, представља управо те људе и ТАЈ ПРОЦЕНАТ ФРАНЦУСКЕ РЕПУБЛИКЕ. Дакле, тзв. изјава француске амбасаде у Београду у ноћи између 31. јануара и 1. фебруара (ако није фалсификована, односно изнуђена), са једне стране, по француском закону, може се сматрати НЕДОЗВОЉЕНОМ, а са друге стране, мора се оквалификовати као ЛАЖ.

Овакав аматеризам представника Француске чуди све нас њене држављане који ћемо 4. фебруара бити присутни на великом митингу у Версају, организованом управо од стране Пол Мари Кутоа, против самовоље тренутних проатлантских самозванаца, а за повратак на демократску референдумску традицију Француске државе.

У односу на такву масу француског народа, један Саркози и његов министар спољних послова, заиста не представљају ништа.

Др. Мила Алечковић Николић

  Штампа