ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC?

TREĆI DEO

Piše: Ivona Živković

STOPE: Ako na Mesecu nema vlage, odakle onda tako duboki otisci stopa, pitaju se skeptični analitičari? Gravitacija na Mesecu šest puta je manja od Zemljine, pa kosmonaut sa rancem na leđima (life support system ) teži na Zemlji oko 160 kiloponda, na Mesecu teži 25 do 30 kiloponda.

Otisci stopa nastaju zbog istiskivanja vlage iz tla, a pošto je na Mesecu nema, nisu ni mogli nastati otisci identični onima koji su snimljeni prilikom proba na Zemlji. Kako to da u otiscima stopa na Mesecu i Zemlji nema razlike? Posebno je zanimljivo što je detalj otiska stope načinjen na Zemlji objavljen kao udarna fotografija u mnogim medijima pre nego što su se kosmonauti Apola 11 spustili na Mesec. I tadašnja "Politika" je ovakav fotos objavila. Kod mnogih je to izazvalo zabunu. Vrlo dobro se toga sećam jer sam i sama bila fascinirana ovim događajima. Mnoge fotografije iz tadašnjeg "Kosmoplova", američkog "Pregleda" i američkih "Novosti iz nauke i tehnike" koje je tada izdavala američka ambasada u Beogradu i danas čuvam. Zašto je to učinjeno? Da li je to bila poruka nekog insajdera o mogućem lažiranju?

SENKE: Primedbe se odnose i na nelogične senke. Jedini izvor svetla na Mesecu je Sunce. To znači da senke moraju biti paralelne, mnogo izraženije i skoro crne pošto nema drugog izvora svetla da ih umanji i preusmeri u drugom pravcu. Kako nema ni vazduha, svetlost se ne rasipa i ne prelama.

Na slikama sa Meseca, medjutim, uočljivo je da se senke pružaju u različitim pravcima, umesto da sve budu paralalne, te da su različite dužine.

Često su osvetljeni i delovi koji bi po, rasporedu senki na drugim vidljivim objektima, morali biti u mraku ili bar dobro zasenčeni.

Silazak Edvina Oldrina iz LEM-a koji se spušta baš niz zasenčenu stranu, pokazuje da je on savršeno dobro osvetljen, iako ne bi trebalo jer je ta strana u senci modula.

Na jednom fotosu misije Apola 15 vidi vešto ukomponovan kosmonaut koji salutira pored američke zastave dok je iza njega desno LEM, a pored njega mesečev rover. Dakle na fotosu je ukadrirano sve. Ovo je pošlo za rukom kosmonautu koji je kameru imao nakačenu na grudima i nije imao tražilo (view finder). Profesionalni fotograf bi se za ovakvo kadriranje prilično pripremio. Profesionalnim fotografima je nejasno i odakle dolazi svetlo Sunca. Po senci kosmonauta svetlo dolazi sa leve strane iza njegovih leđa zbog čega je on delimično u mraku. Iznenađuje to što se na LEM-u na strani koja bi trebalo da bude u potpunoj senci, jasno vidi američka zastava. To znači da je korišćen i drugi izvor svetla koji je ovu senku razbio.

Oni koji brane NASA-u kažu da Sunce nije jedini izvor svetla na Mesecu, već je to i Zemlja, ali postoji i refleks sa mesečevog tla koje je puno stakla i reflektujućih minerala. Zato Mesec tako blješti noću.

Dobro, ali ako je svetlo sa tla tako jako da može da osvetli kosmonauta koji je u senci, onda bi iza njega morala da bude i bleda senka, tvrde fotografi. Ali nje nema. Refleskija koja dolazi od tla može biti najviše 7 % (koliko osvetljava i aflalt), a to je nedovoljno da osvetli tako dobro čitavog kosmonauta.

Ako se pogleda pljosnato kamenje sa leve strane, koje je mnogo bliže tlu, onda na njemu ne bi trebalo da bude senke uopšte jer bi se od refleksije tla osvetlilo.

Ako je Sunce bilo iza kosmonauta, onda bi on morao da bude u potpunoj senci.

Koliko je uopšte jako Sunčevo svetlo na Mesecu? Koliko su jaki kontrasti opisao je sam Edvin "Baz" Oldrin u svom dnevniku iz 1969: "Kada bi smo ušli u senku videli bi smo odsjaje svojih vlastitih lica ispred šlema i to je zamračivalo sve drugo što je trebalo videti. Jednom kad sam ušao u senku trebalo mi je 20 sekundi dok su mi se zenice opet raširile da vidim detalje. To je činilo da se vidljivost menja pri pomicanju iz senke na sunčevo svetlo"
Kakva je onda ekspozicija korišćena prilikom snimanja, koja blenda, kada su kosmonauti izvršili podešavanje balansa boja i sl. Ako je sve to bilo automatski podešeno u kameri, onda se sve ove promene moraju vidti na snimcima, posebno u direktnom TV prenosu.

Ovako je Haselblad kamera bila okačena na odelo kosmonauta.

Kako je moguće da ni jednog trenutka prilikom upada Sunca u objektiv (što se mnogo puta dogodilo, jer su kamere bile prikačene na odelo kosmnauta) nije došlo do potpunog izbeljenja ili do mešanja boja? Svi oni koji barataju kamerom znaju da pravljenje ovakvih snimaka sa ovako jakim svetlosnim kontrastima traži veliko umeće i obavezno dosvetljavanje zbog razbijanja senki. Ko je to na Mesecu radio, ako nikoga više tamo nije bilo osim dva kosmonauta? A snimci su savršeni.

Temperatura na Mesecu varira od -80 stepeni Celzijusovih u hladu do + 90 stepeni na Suncu. Kakav je to film koji to može da podnese? Takođe bi X-zraci zbog nedoststka atmosfere zamaglili sliku, a ultravioletni bi je razobličili.

Za snimanje fotografija je NASA koristila Hasselblad 500 EL - /70, specijalne konstrukcije i sa posebnim kompletom Zeiss objektiva i Kodakovim specijalnim filmom. Tako su snimci i za ove firme bili jedinstvena reklama, mada se film koji je mogao da izdrži takve vremenske promene nikada nije pojavio u prodaji. Isti je slučaj i sa filmskom kamerom.

Kako su kosmonauti menjali film sa nezgrapnim rukavicama? Oldrin čak pominje i ovo: " Ispao nam je jedan film iz aparata i srećom je pao blizu dna lestvica, tako da se Nil, držeći se za lestvice, sagnuo i dohvatio ga".
Pored toga menjali su i objektive. Neki snimci su pravljeni sa baš širokim objektivom koji je inače i čuveni reditelj Stenli Kubrik često koristio u svojim filmovima. O ovom reditelju će još biti reči jer se sumnja da je on umešao rediteljske prste u ovu " Mesečevu" predstavu.

NASA tvrdi da je bilo mnogo tehnički neispravnih snimaka, ali su u javnost pušteni samo dobri. Nije li to malo nelogično, ako se radi o takvom istorijskom trenutku. Čak i kada se ratni materijal arhivira, ostavljaju se svi snimci jer je sve dokument. Fotografije sa Meseca valjda nisu isto što i turističke razglednice za komercijalnu upotrebu pa su snimci birani i "kropovani" kako bi kompozicija bila prihvatljivija.

Jedna od čuvenih fotografija koja je obišla svet prikazuje Edvina Oldrina kako stoji malo pogrbljen, jer su tako išli zbog težine ranca na leđima. Armstrong je napravio ovaj antologijski snimak bez tražila, ali na snimku postoji nešto veoma nelogično: Iako svetlost sa Sunca dolazi Oldrinu sa desne bočne strane i iza leđa, on se potpuno jasno vidi i leva strana mu je u veoma slaboj senci. Odakle to svetlo? Zaštitni vizir za sunce mu je spušten pa se njegovo lice uopšte ne vidi, iako bi s obzirom na količinu svetla koja je na njemu spreda, kontura lica trebala da bude vidljiva. Ako mu je pak Sunce iza leđa, zašto nije podigao vizir da bi bolje video jer su svetlosne razlike na suncu i u senci ogromne?
Gde je stajao Armstrong kada je ovaj snimak načinio? Po onome što se vidu u odrazu Oldrinvog vizira Armstrong je u istoj ravni sa njim.

Zbog težine ranca i on je, valjda, savijen napred i kamera na njegovim grudima usmerena je tako više ka tlu. Zato bi Oldrinu na slici trebala da bude "odsečena" glava. Ali nije, jer je snimak očito napravljen sa neke pozicije mnogo višlje. Na to upućuje i centralni krst končića u zaslonu (crosshair) koji pada na Oldrinovo koleno. Fotografski plan je očito bio mnogo širi, pozicija snimatelja višlja. Ova fotografija je očigledno "kropovana" (uzet je samo isečak). Ali ko je onda snimio, ako to fizički nije mogao biti Armstrong koji se vidi u istoj ravni u viziru? Ko je još bio na Mesecu?

Zanimljivo je da Oldrin nije imao zakačenu kameru, iako je na Zemlji vežbao snimanje "Haselbladom", pa nije snimao Armstronga. Tako je prvi čovek na Mesecu ostao uskraćen za seriju fotografija. Nije pozirao da prijateljima i porodici pokaže gde je bio. Nije pozirao da bi se videla na Mesečevom nebu Zemlja. Nije podigao vizir na skafanderu da bi se videlo da je to on. Da li bi ste vi sve to propustili da ste bili prvi čovek na Mesecu?

BOJE MESECA: Ako Mesec nema atmosferu kako se apsorbuju boje na površini? Da li identično kao i na Zemlji? Koje boje je, zapravo, površina Meseca kada se na njega spusti? Ovo je jedno od najškakljivijih pitanja i iz brojnih utiska kosmonauta vidi se da boju Meseca ni jedan nije precizno odredio.
Ako niste nikada bili na planeti Zemlji, već ste je samo gladali iz svemira ne biste nikada znali da postoje ogromna prostranstva zelene boje i govorili bi ste samo o plavoj, plavičastoj, belo plavoj i beloj sa braonkasto -smeđim detaljima.

Da li su i kosmonauti izbegli da daju precizan odgovor kada se svima činilo da se boje na Mesecu stalno menjaju i svako ga je video drugačije?

Evo kako je Mesec izgledao Armstrongu: " Sa samog polja na koje smo sleteli, Mesec je izgledao topao i privlačan. Nebo je bilo crno, ali je izgledalo kao u vreme sunčevog smiraja, a površina je bila žuto-mrka. Ima nekih vrlo čudnih svetlosnih efekata na površini Meseca, zbog čega se boje menjaju. To ne mogu potpuno da shvatim. Ako gledate suprotno od Sunca duž svoje senke, ili direktno prema Suncu, Mesec je kao uštavljena koža žuto-mrk. Ako gledate u suprotniom pravcu Mesec je tamniji. Ako gledate pravo dole na površinu, Mesečevo tle izgleda veoma, veoma tamno. Kada uzmete materijal u ruke i on je veoma taman, siv ili crn".

Evo kako ga je Kolins, koji je ostao u orbiti Meseca doživeo: "Kad prilaziš iznad nekog područija u zoru ili u sumrak, kad se Sunce odbija od Mesečeve površine pod vrlo niskim uglom, to je zaista siv svet. Siva boja se kreće od apolutno crne do boje antracita i do svetlo sive boje. To je rekla i posada Apola 8. Apolo 10 je rekao da je smeđe. Ako govoriš o Mesečevom podnevu, kad je Sunce pod visokim uglom, onda i jeste smeđe. Menja se iz sivog u smeđe i onda se vraća u sivo i tako nismo morali da protivurečimo drugim posadama".

Oldrin je imao svoje viđenje boje Meseca:" Mi smo pre leta u šali govorili o različitim bojama koje bi mogao da ima Mesec i ja sam video da niko nije spomenuo da bi išta moglo da izgleda purpurno. I ja sam rekao: 'Tamo će biti purpurno, ja vam kažem'. I zbog toga sam stalno tražio bilo šta što bi moglo da bude purpurno i zaista sam primetio nešto što je moglo da izgleda te boje. U svakom slučaju ne mislim da je i jedna stena imala izrazito purpurnu boju".
Kao da im je neko svima sugerisao ovu neodređenost? Zašto? Da li zato što Mesec nisu ni videli?

SAGOREVANJE GORIVA: NASA kaže da je gorivo koje koristi LEM prilkom uzletanja mešavina hidracina i dinitrogen tetroksida (oksidanta). Ove hemikalije se pale kontaktom i daju providan produkt. Zato se plamen prilikom sagorevanja ne vidi. Ali na jednom snimku se navodno vidi plamen u trenutku kada se gornji deo LEM-a odvojio od postolja.
Ovo na Mesecu u bezvazdušnom prostoru, bez kiseonika, nije moglo da se dogodi.

ZVEZDE: Skeptici su pitali i zašto na Mesečevom nebu nema zvezda. Pošto Mesec nema atmosferu one bi trebalo da budu vidljive i danju.
NASA kaže da zvezda nema jer su se sva spuštanja odvijala danju, a to znači da je tada na Mesecu svetlost izuzetno jaka, kao u pustinjama na Zemlji po jutarnjem suncu, kada se moraju nositi naočare. Iz tog razloga je NASA u kamere stavila takvu blendu da samo minimalna količina svetlosti ulazi, a vreme ekspozicije je maksimalno smanjeno. Zvezde se u takvim uslovima snimanja ne mogu videti, jer je za to potrebna duža ekspozicija i osetljiviji film. I najnoviji snimci planete Zemlje sa Međunarodne Svemirske Stanice toliko blješte da se blenda mora maskimalno zatvoriti. Ni na jednom snimku Zemlje iz svemira ne vide se zvezde. Ali, samo nekoliko trenutaka nakon sletanja Apola 11 kroz prozor LEM-a napravljeni su snimci na kojima se vide tačkice na nebu, koje ne mogu biti drugo do zvezde, zar ne? Da li je to onda bio snimak sa Meseca?

Kosmonauti inače nisu mogli da se sete da su videli zvezde sa Meseca. Tako su bar izjavili na konferenciji za štampu.

ZNAK C: Na nekim fotografijama skeptična "njuškala" su našla čak i oznaku "C" na jednom od mesečevih kamenova. Ta oznaka je možda bila reper za snimatelja i označavala "center" nečega ili je možda bila oznaka kojom je klasifikovano kamenje korišćeno u scenografiji za snimanje šetnji po Mesecu.
Obrazloženje iz NASA je da se znak pojavio u kopiji greškom i da je verovatno u pitanju dlaka. Dakle, taj prezentovan materijal sa Meseca je prvo kopiran pa prikazan javnosti.

POZADINA: Na pojedinim snimcima vide se delovi identične pozadine, što upućuje da se radi o vešto komponovanim snimcima gde je naknadno izvršeno dodavanje pozadine. Sporno je i navodno lelujanje zastave na Mesecu koje su neki uočili. Ova zastava je inače napravljena od krutog materijala.

ČETVRTI DEO