Tekst je objavljen u "Magazinu Tabloid", jula 2015.

GRČKE IGRE BEZ STIDA I GRANICA

Iako su mediji u Srbiji preko raznih  poznavaoca grčkih (ne)prilika analizirali uzroke i posledice grčkog ogromnog duga, teško da je iko pomenuo ogromno grčko trošenje para na kupovinu oružja. A od 320 milijardi dolara grčkog duga oko 150 milijardi je potrošila upravo vojska. I to daleko od očiju grčkog naroda. Zašto?

Piše: Ivona Živković

Prodaja oružja je jedan od najunosnijih poslova svih vremena. Da nema ratova morali bi biti izmišljeni kako bi najveći svetski industrijalci, vlasnici čeličana brodogradilišta, avioindustrije, proizvođači eksploziva, kao i elektronska i softverska i tekstilna industrija u poslednjih 50 godina mogle da zgrću ogroman novac. Kupci oružja po pravilu su države (koje za to koriste novac svojih poreskih obveznika), a veliki industrijalci koji ga proizvode su privatne kompanije. U trgovini oružjem postoji još jedna pogodnost, a to je- tajnost posla. Zakoni u mnogim državama (posebno u Trećem svetu) omogućavaju vojsci da zbog tobožnjih "bezbednosnih" razloga i raznih “vojnih tajni” nabavku naoružanja vrše daleko od očiju običnog naroda i državnih institucija. Ni narod tako ne sme da zna šta njegova “narodna vojska"  ima na raspolaganja. Moćne obaveštajne službe, naravno, znaju sve.

Iako je sama kupovina oružja od stranaca apsurd čitave ove “tajnosti”. Jer  ko nije u stanju sam da pravi oružje, taj ne može ni da ima vojsku, a kamoli onda državu.Ali o tome se u “nacionalnim” vojnim krugovima uglavnom glasno ne razmišlja. Kupovina oružja iz inostranstva je svuda u svetu uobičajena praksa.

Pošto se sve države sveta danas upravo naoružavaju kupovinom oružja od  nekoliko najmoćnijih privatnih proizvođača i sva su tehnološki gotovo ista (sva koriste naftu, istu elektroniku, komjutere i softvere) to jasno pokazuje da sve te države kontroliše ista oligarhija koju čini nekoliko najmoćnijih dinastija. I svo njihovo oružje koje se pušta u prodaju narodu lako se može onesposobiti nizom već unapred osmišljenih sabotaža.

Najbolji pokazatelj toga kako je Grčka za nekoliko decenija spiskala 150 milijardi evra na naoružanje pokazuje izveštaj švedskog instituta SIPRI (Stockholm International Peace Research Institute) koji se bavi upravo praćenjem trgovine naoružanjem u svetu.

GRČKE PARE OTIŠLE NA VOJSKU
Pre početka tekuće dužničke krize 2010-te Grčka je trošila čak 7 posto svog bruto društvenog proizvoda (BDP) na vojsku, dok su mnoge druge evropske države davale za to oko 2 posto svog BDP-a. Čak i sada, pet godina nakon ekonomskog sloma,  Grčka u EU i  ima najveće troškove za vojsku – oko 2,2 posto BDP-a. Od 28 članica NATO - a, Grčka je drugi najveći vojni troškadžija u svetu posle SAD koje daju oko 3,8 procenata svog BDP-a na vojsku. Grci sada imaju 1300 tenkova što je duplo više nego ih ima V. Britanija.

Grčka ima oko 10 miliona stanovnika, a bruto društveni proizvod im je 235 milijardi dolara. Grčka bi  u stvari bila prilično solidna ekonomija, geografski je veoma dobro pozicionirana, pa im velika teška industrija, osim brodogradnje i nije preko potrebna. 

Ali, zašto im je bilo važno da se toliko naoružavaju? Pa zbog straha od Turske koja je 1975. “naprasno” (ili po nečijem stranom savetu) vojno okupirala pola Kipra i od tada ona predstavlja stalnu pretnju grčkoj bezbednosti.

Da je Grčka pre pet godina smanjila vojne troškove na pola, što znači na 1 posto svog BDP-a, kao što je učinjeno u Italiji, Belgiji, Španiji ili Nemačkoj,  time bi se uštedelo najmanje 2 milijarde dolara u budžetu godišnje. I Grčkoj ne bi bile potrebne nikakve drastične mere štednje uključujući smanjenje plata i penzija koje su im nametnuli, zbog velikih budžetskih rashoda, veliki kreditori MMF i EU, kao i ECB.

Ali, ovi grčki kreditori tu opciju nisu videli. Smetale su im prvenstveno plate i penzije i prevelika izdvajanja za zdravstvo. A za tu “obnevidelost” imali su u stvari veoma dobar razlog. Taj razlog je što je Grčka vojska već godinama pravi zlatni rudnik za nemačku, francusku i američku industriju oružja.

U periodu od 2002. do 2011. Grčka je kupila oružja najviše od SAD, 42 posto, iz Nemačke 25 posto i iz Francuske 13 posto od ukupnog pazara. Procenjuje se da je u tom periodu potrošeno oko 80 milijardi evra iz grčkog državnog budžeta.

Tako su pojedine EU članice (posebno Nemačka i Francuska) slale svoje finansijske savetnike u Grčku kako bi vladi predočili važnost uvođenja mera štednje, dok su sa druge strane takođe njihovi ljudi, razni NATO stratezi, podsticali Grčku da se naoružava predočavajući joj da je ona na izuzetno važnoj geostrateškoj poziciji za NATO i upozoravajući ih (iz “obaveštajnih izvora”) na moguću opasnost od Turske (koja se nalazi trenutno u ekonomskoj ekspanziji zahvljaujući upravo podršci sa Zapada).

To što su obe države i Turska i Grčka članice NATO saveza (praktično saveznici) očito je ignorisano, jer  u ugovoru u ovoj organizaciji  postoji čak poglavlje o "kolektivnoj bezbednosti" u kome se govori o načinu rešavanja sukoba u odnosima samih članica. Ali, biznis je ispred svega, kao i staro načelo: divide et impera.

Nije tako slučajnost što su i najveći grčki kreditori upravo Nemačka (57 milijardi evra) i francuska (43 milijarde), a onda slede Italija i Španija i druge EU države koje ova potraživanja neće moći da naplate (ako Grčka bankrotira) , pa će njihovi građani da spasavaju “svoje” banke koje su grčkoj plasirale ogromne kredite.

Nemačka i Francuska istovremeno su i najveći profiteri od prodaje oružija Grčkoj sa čak 80 milijardi evra. Iz Grčke sada tvrde da su ih upravo Nemci podsticali i ohrabrivali da kupuju oružje (zbog pomenutog geostrateškog značaja Grčke za NATO, a onda ih kritikovali zbog rasipništva (!).

Od prodaje oružja najviše su profitirale SAD koje su Grcima prodale  svoje raketne sisteme, tenkove, bojne brodove i F-16 avione. Nemci i Francuzi su prodali svoje “leopard” tenkove i “miraž” avione i posebno su zanimljive nemačke podmornice od kojih neke nikada nisu ni dovršene.

Kakvo je političko licemerje ovde u pitanju vidi se iz jednog intervjua britanskom “Gardijanu” iz aprila 2012, koji je dao grčki parlamentarac Dimitris Papadimolis: ”Nakon što je počela ekonomska kriza (2010-te) Nemačka i Francuska su nastojale da nam prodaju unosne sporazume za kupovinu oružja, iako su nas istovremeno terali u duboke finansijske rezove u oblastima kao što je zdravstvo”.

Janis Panagopulos

Janis Panagopulos vođa grčke sindikalne konfederacije kaže u jednom intervjuu , takođe “Gardijanu” da se našao prilikom jedne poste evropskih sindikalaca Berlinu, direktno naspram Angele Merkel u jednom više neformalnom susretu. Čim je dobio priliku da joj se obrati on je instiktivno zapitao upravo ono što bi Merlekovu mnogi u Grčkoj rado pitali: “Nakon što smo prošli kroz sve mere za štednju koja nije dala rezultate u mojoj zemlji , želim da postavim pitanje troškova odbrane. Da li je bilo u redu da naša vlada kupuje toliko oružija od Nemačke kada očito nije mogla da priušti takve ugovore dok je istovremeno smanjivala plate i penzije građanima?”.

Frau Merkelina reakcija je, kaže Panagopulos, bila trenutna: “Ali mi nikada nismo tražili od vas da trošite toliko novca na odbranu”. A, onda je frau “najmoćnija žena sveta” odmah pomenula i pitanje neizmirenih plaćanja za nemačke podmornice i rekla da "Grčka  Nemačkoj duguje već čitavu deceniju”.

Berlin i Pariz, kao i Vašington, su tako očito godinama naduvavali grčki dug koji je iskorišćen da se stvori glavno tržište za njihvu vojnu industriju.

AFERA SA PODMORNICAMA
Glavna alatka ubeđivanja grčkih zvaničnika na šta da troše novac stranih kreditora je bilo podmićivanje vojnog i političkog vrha. Tako se i jedna od ovih kupovina neslavno završila (još zapravo nije završena jer je dospela pred međunarodnu arbitražu). I britanski mediji o tome pišu.

Grčka vojska je naime još 2000-te  naručila tri podmornice 214 klase  i četvrtu opciono, iako im po proceni nekih vojnih stručnjaka uopšte nisu bile potrebne, a već su bili u ekonomskoj krizi. Početna cena je bila "prava sitnica" - oko 3 milijarde dolara što je u tom trenutku bilo tri puta više nego što je EU administracija zahtevala od Grčke da uštedi u državnom budžetu kresanjem plata i penzija. Podmornice su trebale da budu izgrađene u brodogradilištu u Skaramangasu,  kod Atine, koje je kupio nemački "ThyssenKrupp Marine Systems". Oni su onda veći deo deonica prodali kompaniji "Abu Dhabi Mar" iz Ujedinjenih arapskih emirata kojima je preneta i obaveza da završe i isporuče pomenute podmornice.  Ali, ugovor je tako komplikovano napravljen i to na štetu Grčke, da je cena koju je Grčka trebalo da plati ispala više nego dupla.

Naime, kada je jedna podmornica ipak nekako završena (pošto je brodogradilište tokom godina zatvarano, radnici zbog šdednje otpuštani, onda vraćani sa umanjenim platama itd.) i kad je konačno spuštena u more videli su da se previše naginje, u određenim vremenskim uslovima, i da je takva neupotrebljiva za vojsku.

To je sve dovelo i do teških političkih obračuna i trzavica u Atini. Tako je 2013. bivši ministar odbrane, Akis Cohadzopulos, inače blizak PASOK-u,  završio sa kaznom od 20 godina zatvora. Proglašen je krivim jer primio 8 miliona evra mito od nemačkog Ferrostaaal-a , a ukupno je na raspolaganje od njih  dobio čak 75 miliona evra kako bi mogao tim novcem da podmiti svakoga koga je trebalo potkupiti u ovom velikom poslu sa prodajom podmornica.

 Nemački “Ferrostaal” je jedna od kompanija uključenih u ovaj posao i oni su prihvatili da plate kaznu od 140 miliona evra zbog podmićivanja. To znači da su zaradili daleko više novca.

Stelios Fenekos koji je bio vice admiral grčke vojske, podneo je ostavku u samom početku debate oko kupovine ovih podmornica. Rekao je da je to učinio jer je bio protiv odluke političara, posebno ministra odbrane, da se kupe ove podmornice, kao i protiv drugih odluka istog ministra za koje kaže da su bile “politički motivisane”: “Kako možete reći ljudima da kupujemo podmornice u isto vreme kada zbog štednje želite da skrešete plate i penzije građanima”, govorio je Fenekos.

Zbog kupovine ovih podmornica koji ni do danas nisu završile u moru, šteta za Grčku je mnogo veća od početno ugovorene cene pa je, kako otkriva britanski “The Guardian” , Grčka 2014-te morala da povede i  sudski spor  pred međunarodnom arbitražom (koja se takođe skupo plaća iz državnog budžeta)  tražeći 7 milijardi dolara obeštećenja od  “ThyssenKrupp Marine Systems” i “Abu Dhabi Mar”.

Kako je uopšte došlo do toga da jedna pomorska zemlja kao što je Grčka 2002. proda svoje moćno brodogradilište Nemcima, a ovi Arapima (iza kojih obično stoje britanski intersi) posebna je balada grčke tragedije. Pomorski transport u Grčkoj inače ostvarije 6 do 8 posto BDP-a i u padu je oko 30 posto u odnosu na raniji period. Inače ovo brodogradilište u Skaramagasu je pripadalo grčkoj (svrgnutoj) kraljevskoj poriodici, a onda ga se dočepao tajkun Stavros Nijarhos koji je poslovao sa Britancima prevozeći njihovu naftu. Danas  “Abu Dhabi Mar” iz Ujedinjenih arapskih emirata ima  čak 75 posto njegovih deonica. U svakom slučaju, ovo brodogradilište nikada više neće moći da pravi brodove koji bi ugrožavali britanske interese, kao što je to nameravo poslednji grčki kralj, i danas grčkom vladom zato “stoluju” britanski đaci koje nadzire MI6.  A jedan takav djak je i izvesni Aleksis Cipras, koga su postavili da izigrava premijera, slika se za medije i narodu praznim pričama puni uši i zamazuje oči. Tu je i nekakav nabedjeni "finansijski ekspert " , takođe inostrani djak i pasionirani motordžija da u čitavoj predstavi za narod "ekspertski pripomogne".

Po već pomenutom istraživanju SIPRI-ja u stvari se vidi i da je Grčka  godinama bila meta ucena međunarodnih kreditora koji su joj finanijsku pomoć uvek uslovljavali sa sklapanjem ugovora o kupovini oružja od određenih kompanija.

I Grčka u ovome sigurno nije usamljen slučaj.

OPŠTE EVROPSKO NAORUŽAVANJE
Uočljivo je , po istom izveštaju SIPRI-a, a kako navodi irski analitičar Finijan Kaningam  iz “Strategic Culture Foundation”, nakon neočekivanog i naglog oružanog konflikta u Ukrajni (koji je očito sa dobrom razlogom i pokrenut)  između navodno zapadnih i pro-ruskih interesnih grupa,  dramatičćno je povećanje vojnih budžeta kod nekoliko evropskih država pa se navode: Češka (3,7 posto povećanje), Estonija  (7,3 posto) Latvija 15, Litvanija 50,  Norveška 5,6, Poljska 20, Rumunija skoro 5 posto , Slovačka 7 i Švedska (koja nije članica NATO) nešto preko 5 posto.

“Ovo povećanje vojnih budžeta bez presedana u Evropi nagoveštava katastrofičnu budućnost grčkog tipa  u zemljama koje već imaju dugove”, naglašava Kaningam.
Sad se na isti način Rusija predstavlja kao pretnja istočnoj Evropi i skandinavskim zemljama, baš kao što se Turska predstavlja već decenijama Grčkoj.

Od ovog povećavanja troškova u naoružanju  najveću dobit će svakako imati ista oligarhija koja kontroliše vojno industrijski kompeks SAD, Nemačke, Francuske i naravno Velike Britanije, jer je tu političko i bankarsko sedište današnje evropske aristokratije.

Zato je i medijko zastrašivanje sa Rusijom u ovim zemljam, posebno od strane plaćenih i licenciranih “analitičara”,  najviše prisutno.

Dodatnu dobit na ovj način  ostvaruje međunarodni bankarski kartel koji će sad zbog prezaduženosti svojih zastrašenih klijenata i njihovih povećanih vojnih budžeta morati da im nameće drakonske mere štednje i tako perfidno potpuno sputavati svaku ekonomiju koja nije pod njihovom kontrolom.

Politika smanjenja  potrošnje (uz smanjenja plata i penzija) koju nameće MMF prezaduženim zemljama isto je što i usporavanje krvotoka u živom organizmu da ne bi trošio previše kiseonika (!?) Efekat u državi je, naravno, privredna smrt. (I Srbija je trenutno upravo u toj fazi potpunog privrednog mrtvila).

Grčka tragedija se u medijma čak i preuveličava kako bi se građanima u EU uterao strah u kosti zbog mogućeg kolapsa njihovih banaka i pada vrednosti evra, ukoliko Grčka izađe iz evrozone i vrati se na svoju drahmu. Ali, do ovog drugog verovatno neće doći. Poruka, međutim, svima ostaje jasna, a to je da će čitav sistem finansijske uprave nad članicama  evrozone morati da se menja. To znači da bi iz najmoćnijih država uskoro mogao da se očekuje predlog strože i veće kontrole svih državnih budžeta u EU i to sa jednog centralnog mesta (možda iz same ECB), u smislu da lokalni koruptivni elementi u nacionalnim vladama više ne budu u stanju da “pljačkaju sopstveni narod”.

To bi praktično vodilo nametanju ideje o  uvođenju jake centralizovane EU vlade  i centralizovanog EU budžeta,  koja bi davale svojim državama članicama onoliko budžetskih sredstava koliko ona proceni da im je potrebno. U stvari to bi bila idealna podloga za stvaranje centralizovane EU uprave i Supervlade.

Dok se građani EU budu sa time zabavljali (agitovanjem za ovo preko medija) jedna druga finansijska institucija će preuzeti ulogu prezaduženih MMF-a i ECB i ponuditi svoje kreditorske usluge. To će naravno biti Brics banka čiji su osnivači zemlje BRICS-a (ovo je akronim od  Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike) koje se sada pomaljaju kao novi neformalni savez i nova protivteža trulom kompromitovanom i agresivnom Zapadu.  

Njihova “Brics banka” se zato užurbano priprema za početak svog investicionog rada možda već ove godine (iako je to bilo planirano tek 2016-te kada treba da počne da daje prve investicione zajmove). Početni novčani fond ove banke treba da bude oko 100 milijardi dolara, a njen predsednik sada je Indijac, Kundapur Vaman Kamat.  Peti samit osnivača ove banke se upravo održava u Rusiji (8. i 9. jula kada se piše ovaj tekst), kada treba da se izabere i Upravni i Izvršni odbor, ali i da se izabere valuta u kojoj će se davati pozajmice.

Kundapur Kamat

I Grčka je jedna od zemalja koja se mami da pređe u ovaj istočnjački evroazijski “raj” u kome će budućnost za sve pozvane i kreditirane narode i države biti mnogo lepša i svetlija. Evroatlantski savez mora pasti ili im se priključiti.

Ali gde su Indija, Južna Afrika, Rusija i Kina (koje su sve već pretrpele teške političke prevrate sa pucanjem, atentatima i ubijanjem i stradenjem miliona ljudi)  tu je i dominantan britanski interes , pa nije neobično što je za potpredsednika Brics banke 11. juna ove godine izabran čovek koji je godinama  izvršni direktor MMF-a. To je  Paolo Nogueira Batista.

Ovaj šarmantni belac iz Brazila, otmen nenametljiv i veoma dobro edukovan  ima dva mastera iz ekonomije: jedan iz istorije ekonomije na Univerzitetu u Londonu (ovaj univerzitet je osnovala i održava ga britanska kraljevska porodica), a drugi je stekao na Pontificia Universidade Catolica u Rio de Žaneiru . Ovaj katolički univerzitet osnovali su 1940. jezuiti da bi školovao kadrove za potrebe britanske imperijalističke politike. Pravi čovek na pravim važnim finansijskim pozicijama.

Sada je frau Merkel i pored svih "muka" koje su je zadesile sa “isceđenom” Grčkom ipak našla vremena za posetu još nedovoljno “isceđenoj” Srbiji gde je na miru u četiri oka (ali samo sa premijerom i odabranim pojedincima od poverenja) za večerom (opušteno) mogla da “prijateljski” ponudi mnogo dobrih saveta kako da se “pametno” utroši novac koje će Srbiji koliko sutra (ili malo sutra) dostaviti “on line” europski ili  arapski kreditori. Naravno uz sve ugovore koje treba potpisati pre nego što Srbiju zadesi velika povika na vuka (vučića) i na vlast dođe vlada spasa okrenuta ka “bratskoj” nam Rusiji i evroazijskim spasonosnim integracijama. A tu nas čeka Brics banka i ekonomista Batista.