Tekst je objavljen maja, 2012. u "Magazinu-Tabloid i dopunjen za sajt aprila i oktobra 2015.

ARAPSKO PROLEĆE BANKARSKOG NEZADOVOLJSTVA

Da li su iznenadne i veoma orkestrirane revolucionarne promene u Severnoj Africi nazvane “Arapsko proleće” posledica nastojanja bankarske elite iz Londona da preuzme kontrolu nad islamskim bankarstvom koje je u porastu?

Piše: Ivona Živković

Posle niza pobuna lokalnog stanovništva navodno prodemokratski orijentisanog (po zapadnjačkom modelu) u Tunisu, Libiji, Egiptu, Iranu, Alžiru, Maroku, Jemenu,  baš kako se i očekivalo na red je došla i Sirija. Danas je već mnogima jasno da iza svih ovih "revolucionarnih" protesta nazvanih “Arapsko proleće” (i koje traje već dve godine) stoje dobro obučeni i trenirani lokalni aktivisti koje je godinama obučavao i finansirao tzv. Zapad (gde spada i Velika Britanija). Tehnika njihovog delovanja (sa ciljem da se odabrana država podrije iznutra) opisane su u knjizi Džina Šarpa: “Od diktature do demokratije”.

Način ovakvog nenasilnog otpora oblikovali su  stručnjaci iz "Instituta Albert Ajnštajn" koji je osnovao Džin Šarp 1983, koji delom finansira i poznati berzanski špekulant Džordž Soroš. U stvari Soroš je u javnosti već postao poznat upravo po ovim plišanim i obojenim revolucijama (narandžastim, ružičastim, zelenim, itd) i brojnim fondacijama i takozvanim nevladinim organizacijama, koje se brzo osnivaju kao pečurke na tlu koje uskoro treba da postane politički trusno.

Srbija je 2000. imala "čast" da bude prva u seriji predstojećih političkih prekrajanja koja su zadesila još nekoliko zemalja (Gruziju, Ukrajnu, Liban, Kirgistan, Rusiju, Iran…) u kojima su aktivirane "plišane" i obojene revolucije.  Neke uspešno, neke ne. Organizacije koje su direktno uključene u pravljenje i finansiranje ovih "otporaških" revolucija su: Fondacija Otvoreno društvo, Nacionalna zadužbina za demokratiju, Međunarodni Republikanski institut, Kuća slobode (Freedom House). I to je još 2004. objavio londonski “Gardijan”.

Tako je u Tunisu, na primer, osnovan “Centar Mohamed Ali” (centar slavnog američkog boksera), koji je finansirala Nacionalna zadužbina za demokratiju i na njemu su tuniski djaci i studenti obučavani kako da zavole zapadnjačku demokratiju do stepana da su u stanju da zbog njenih vrednosti uruše čitavu nacionalnu infrastrukturu i sve nacionalne društvene vrednosti. Zapadnjačka demokratija im je tako vešto usadjena u glavu (baš kao i “vrednosti” kapitalističkog društva) da su one postajalr kult kojim su i tuniski djaci teško opijeni. Sa takvom opijenošću i žarom svi ovi trenirani aktivisti  se onda isturaju u političke borbene redove.

Ključna psihološka osobina ljudi kojima se manipuliše je potreba mladih ljudi da u nešto i nekome veruju. Ovi mentalni manipulatori su zapravo kradljivci vere. Oni koji veruju u Isusa Hrista ili Muhameda mogu verovati i u "demokratiju", komunizam, cionizam, liberalizam, globalizam...

Glavno oruđe ovih nenasilnih buntovnka je u”arapskom proleću“ bio Internet, koji kontrolišu zapadnjačke obaveštajne službe, posebno mreže koje su najpopularnije  Twiter, Facebook i Google. Otporaši tako stvaraju u zemlji i inostranstvu privid nezadovoljstva gajeći veliku iluziju o potrebi za neophodnim promenama u društvenom sistemu i državnom aparatu.  Posebno su na udaru autoritarni režimi sa jakom vojskom i policijom koji čvrsto drže u svojim rukama glavne poluge državnog aparata.

I dok mladi otporaši prave socijalnu klimu opšteg gradjanskog nezadovoljstva, ubačeni plaćenici dobro obučeni i naoružani, potpomognuti vojnim specijalcima sa Zapada krišom se ubacuju u zemlju i veoma nasilnim razaranjem i ubijanjem "nevernih" prave haos. Sve to se onda medijski plasira kao ničim izazvano nasilje nacionalnog diktatora i njegove vojne kamarile.

Plaćenici za sabotaže u severnoj Africi uglavnom su regrutovani iz Saudi Arabije, Katara i Izraela.
Tako se pre ili kasnije sve ove nenasilne revolucije završe fizičkim nasiljem u kome se razara infrastruktura zemlje, ruše se i pljačkaju stambene četvrti, a ljudi, žene i deca  ubijaju. Kao izlaz iz zahuktale i ostrašćene borbe nameće se potreba da se ipak izvrše promene na vlasti, te da će tada biti bolje.

I na vlast dolaze ljudi od kompromisa. A ruinirana zemlja onda mora da se finansijski oporavlja i industrijski obnavlja.  I za to joj uvek treba neka pomoć izvana. A nova politička garnitura, sklona političkim kompromisima, ispada uvek ona koja je Zapadu i demokratiji najviše naklonjena.

U "Arapskom proleću" je, međutim veoma neobična struktura ljudi koji nakon revolucija dolaze na vlast i oni su uglavnom članovi ili simpatizeri jedne organizacije koja sebe naziva “Islamsko bratstvo”.

  Ovo "bratstvo" je navodno osnovao 1928. u Egiptu izvesni Hasan Al Bana koji je misteriozno ubijen 1948. Njegov cilj je bio, navodno, stvaranje velike muslimanske moćne zajednice, takoreći imperije, koja bi obuhvatila region Srednjeg Istoka i Severne Afrike, ali i sve one Muslimane iz Azije i čitavog sveta.

Ovde odmah treba napomenuti da je neobičnim "sticajem okolnosti" ili  veoma perfidnom politikom neke tajne ruke, ogroman broj Muslimana poslednje tri decenije ušao i u  mnoge evropske države. Velika Britanija ih je puna, Nemačka, Austrija, Francuska. Jedan njihov "brat" je trenutno predsednik SAD. Kako je moguće da oni u tako velikom broju budu prisutni u centrima najmoćnijih evropskih hrišćanskih dinastija (uglavnom su u gradovima gde žive često u posebnim kvartovima ) a da to nikoga od evropskih vlastelina ne brine? Da li su i oni uplašeni i nemoćni pred ovom “silom” koja seje teror po hrišćanskim zemljama, ili im je neko još moćniji to perfidno nametnuo? Baš kao što je Muslimanima namenio ulogu veoma dobro naoružanih i obučenih "terorista".

E sad: ako ne verujete u teorije zavere, vi dalje ovo ne čitajte. Vi verujte onome što objavljuju globalni mediji, i što kao papagaji prenose podobni lokalni mediji.

Dakle, da li možete da zamislite da se iza ovoga Bratstva krije neko još moćnije Bratsvo, na primer neko iz katiličke crkve? Recimo jezuiti. Sama ideja je fantastična, ali realnost može biti mnogo fantastičnija.

Več smo u jednom  broju ranije pisali kako je britanska vlastela i te kako poslovno povezana sa najmoćnijim muslimanskim porodicama u zajedničkom biznisu. Povezivali su se i rodbinski. Posebno u Saudi Arabiji, koja je zlatna naftna koka bankarskog kartela sa sedištem u starom jezgru Londona. U stvari, Saudi Arabijom se upravlja iz Londona, a glavni vojni zaštitnik ove velike muslimanske zemlje je jevrejski Izrael, koji je takođe stvoren zahvaljujući Londonu i Vatikanu.

Muslimani i Jevreji su formalno u zavadi, baš kao što saudijski vehabizam drastično odstupa od islama kakav je predočen u Kuranu. U stvari različita su navodno tumačenja, pa iz njih proizilaze i drastične razlike.

Tako je islam sa jedne strane (po Kuranu) veoma miroljubiva religija, a sa druge fanatično militantna i ekstremno nasilna. Dakle, čista fantazija. Tako su poznate terorističke grupe kao:  Al Kaida,  Hamas i Hezbolah... militantni deo miroljubive organizacije koja se naziva “Muslimanska braća” i koja se zalaže za uvođenje demokratije zapadnjačkog tipa u tradicionalno islamske države. Oni su time za politiku kompromisa i mira.

Ova potpuno kontradiktorna ideološka i religijska smicalica i očito je delo jednog složenog mehanizma za tešku manipulaciju. Da je famozna Al kaida apsolutno u službi Zapadnih interesa već mo uočili.

Ni Asad, ni Gadafi, Mubarak, Husein,  Ben Ali  nisu bili loši Muslimani, ali podršku od ovog Bratstva nisu dobili. Kao ni od Saudijske Arabije, kao ni od Arapske lige. U stvari svi ove moćne "muslimanske organizacije" su zdušno odradle ono što je bilo u interesu londonske oligarhije. Baš kao i UN.

Nazavisni američki analitičari odavno tvrde da se svim ovim revolucijama upravlja sa najviših nivoa Medjunarodne krizne grupe, a u izvršnom komitetu ove grupe su i Džordž Soroš i Zbignjev Bržežinski.
Dakle, ako se Soroš glavni agent za sprovođenje ovih revolucija, onda one moraju imati značaj za interese međunarodne bankarske oligarhije sa sedištem u Londonu. Međunarodna krizna grupa je inače osnovana da rešava interesene sukobe među ovim aristokratskim igračima. A oni su se na ovom prostoru, kako ćemo videti, interesno veoma sukobili.

NJUJORK TAJMS O ISLAMSKOM BANKARSTVU

Još novembra meseca 2007. New York Times je objavio članak o islamskom bankarstvu koje izrasta iz poslova sa naftom i koje sve više privlači one koji nisu Muslimani. U tekstu se kaže da su ove islamske banke , za razliku od konvencionalnih (lihvarskih), veoma stabilne i nemaju loše plasmane kao neislamske banke. Kako je zapadni svet pogodila velika ekonomska kriza zbog nelikvidnosti najmoćnijih zapadnjačkih banaka i njihovih loših plasmana, islamske banke su u tom periodu fantastično ojačale. Time one uzimaju na finansijskom tržišti veliki deo profita prvenstveno u regionu Srednjeg Istoka i Severne Afrike.

“Rastom bogatsva od nafte, podiže se islamsko bankarstvo – koje je privrženo zakonima Kurana i njegovoj zabrani o naplaćivanju kamate… Pored islamskih zajmova, postoje i islamske obveznice, islamske kreditrne kartice… U islamskom bankarstvu od finansijera se zahteva da podeli rizik sa onim kome pozajmljuje, što znači da se depozitori smaraju više kao deoničari, koji će samo zaraditi deo od profita (ukoliko ga bude)…. I dok su najveće islamske banke u bogatim zalivskim državama, većina atraktivnog potencijalnog tržišta su: Turska i Severna Afrika i evropski Muslimani”, piso je New York Times.

Kada je pre dve godine isplivala velika afera sa poverljivim depešama koje je objavio Wikileaks, jedna bi mogla  da bude zanimljiva za ovu priču.
Tako je londonski “Telegraf”, maja 2009. objavio sadržaj jedne navodne depeše koju je uputio svojoj centrali tadašnji američki ambasador u Velikoj Britaniji,  Robert Tatl.
Depeša  je naslovljena: “Islamske finansije - kluč za osiguranje Londona kao vrhovnog finansijskog centra” .

Robert Tatl

U depeši  Tatl otkriva da britanska vlada podstiče rast islamskih finansija u Britaniji, mada je Ministarstvo finansija odlučno protiv izdavanja suverenih islamskih obveznica nazvanih sukuk, u postojećoj ekonomskoj klimi.

Tatl navodi da se britanska vlada dodvorava islamskim finansijerima tako što im zakonskim rešenjima omogućava rast, uprkos svetskoj finansijskoj krizi, a sa namerom da London na taj način ostane najveći svetski finansijski centar. Navodi i da su islamski finansijeri zadovoljni naporima vlade u Londonu koja nastoji da njihovo prisustvo u Britaniji bude još veće.

Tatl u depeši svojim pretpostavljenima objašnjava da šerijatski finansijski zakoni zabranjuju plaćanje kamate, zabranjuju finansijske spekulacije koje ulog vode u neizvesnot, zabranjuju finansiranje ekonomskih sektora za koje se smatra da mogu biti društveno škodljivi i sl. Islamske banke dele i dobit i gubitak sa klijentom i prihvataju se samo kreditiranja onih sa opipljivom položenom imovinom.

Po islamskim stručnjacima, islamsko bankarstvo pozajmljuje samo onima koji to sebi mogu da priušte, pri čemu se vrši obračun po stvarnim vrednostima imovine, a ne onim koje vladaju na tržištu (jer su one ptraktično već naduvane i uključuju u sebi vrednost kapitala kupljenog sa interesom).

To je potvrdio i Muhamed Amin, direktor kuće za finansijske procene Pricewaterhouse Cooper's UK (u odeljku za islamske finansije). Tako su neki u londonskim finansijskim krugovima, prvensveno iz Bank of England, prvi uočili da bi poslovanje islamskih banaka preko Londona moglo da bude dobar posao za prevazilaženje finansijske krize.  U cilju ispitivanja islamskog finansijskog tržišta London je bio domaćin Prve Godišnje sveteke islamske bankarske konferencije (First Annual World Islamic Banking Conference European Summit), jula 2008.

Tu se na brojnim zatvorenim sednicama raspravljalo upravo o tome da li bi uvođenje islamskog bankarstve moglo da bude lek za posrnulo zapadnjačko bankarsko tržište. Tako se po tvrdnjama nekih stručnjaka čulo da sa šerijatskim finansijskim zakonima ovakve krize ne bi ni bilo.
Muhamed Amin, međutim, smatra da je  finansijska kriza, koju su izazvale konvencionalne banke , u islamskom bankarstvu moguća, ali ne u meri u kojoj se dogodila.

Ali glavna ideja bankara iz londonskog kartela je bila kako da u tom slučaju pozicioniraju London kao centar narastajućeg islamskog bankartsva. Čule su se i tvrdnje da Njujork (Wall street) treba u tome marginalizovati dok se svetsko tržište ne oporavi.

A oporavak bi bio moguć ako bi se steklo poverenje korisnika islamskog bankarstva da svoje investicije vrše preko centrale u Londonu, pri čemi bi London, za razliku od Wall Strita, dobio poverenje islamskih finansijera. Oni treba da imaju predsnot nad njujorškom berzom i zbog vremenske zone, jer su bliži svim muslimanskim zemljama

Ono što se u depeši ne spominje, ali se može naslutiti, to je da bi London zarad svog pozicioniranja prema Muslimanima počeo da kompromituje SAD i njihov finanijski biznis kao glavnog krivca za svetsku ekonomsku krizu.

Da li su onda protesti nekakvih Anonimusa, koji upravo služe kao međunarodna alatka za razna vrste “slobodarskih demonstracija”  zato demonstrirali pre godinu dana ispered berze u Njujorku, a ne u Londonu? Odakle takva razlika? Mnogi analitičari su već ocenili da je iza tih protesta stajao Soroš i njegova obučena otporaška kamarila.

Ovih dana (2012-te) su upravo glavni svetski mediji objavili listu krivaca za svetsku krizu i to su sve  američki bankari i političari poput Alena Grinspena (bivšeg guvernera Američkih federalnih rezervi, Džordža Buša, Ebi Koena iz Goldman i Saks banke, Dik Forda iz Leman Brothers-a, Bil Klintona, Fil Grema, senatora iz Teksasa… Tu je i bivši guverner Engleske banke, kao i bivši britanski premijer Goprdon Braun. Tek da se zamažu oči. Rotšilda nema. Soroša nema.

Dakle, za muslimanske invseticije izvan Srednjeg Istoka, V. Britanija treba da bude najpoželjnije odredište.

STVARANJE LONDONISTANA
Prognoze koje su izveli  Standard & Poor u svom tekstu  “Izgled islamskih finansija 2010” ocenili su da islamska finansijska industrija potencijalno sadrži aktivu oko 4 triliona američkih dolara. Neki drugi su procenili i više, s obzirom da Muslimani sačinjavaju 20 posto svetske populacije. A trenutno samo oko jedan posto globalne finansijske aktive se povinuje  islamskom finansijskom zakonu.

U depeši se još navodi da je direktor šerijatske osiguravajuće grupe stacionirane  u Londonu izjavio  da mnogi islamski investitori već osećaju da je London centar islamskih finansija. Mnogi šerijatski eksperti izvan Britanije dovedeni su  u London da sede u upravnim odborima islamskih banaka (sastavljenim u Londonu) i za to su već obučeni.  Svi oni su već dobro vezani za London jer mnogi tu žive i tu su im porodice.
Postoji koncept stvaranja Londonistana i na njegovom ostvarenju se uveliko radi. Preko centrale u Londonu, ova mreža islamskog bankarstva bi se onda granala koz čitavu EU. I vlada Britanije ovome daje punu podršku.

“Islamsko bankarstvo još nije uspostavljeno u Severnoj Aafrici (izuzev u Sudanu) i Egiptu gde velika muslimanska populacija predstavlja veoma dobru priliku za islamsko bankarstvo jer se radi o ekonomijama u usponu. Ipak, uprkos slaboj klimi trenutni potencijal za islamsko bankartsvo u Egiptu je ogroman” navodi se u “Executive Magazine” februara,. 2011, dakle u jeku revolucionarnih arapskih događanja. Da li će nakon ratnih razaranja ono biti uspostavljeno? Naravno da hoće, jer će za obnovu zemalja koje su "teroristi" upropastili (posebno Sirije i Jemena) tu ući velike investicije.

Po procenama istog magazina Egipat će po svom potencijalu “biti broj jedan ispred svih zemalja u Persijskom zalivu za razvoj islamskog bankarstva”.

 “Afričke zemlje poput Alžira, Egipta, Libije, Maroka, Tunisa i Sudana su željne za izdavanjem, islamskih obveznica (sukuk exercises) objavljeno je u reviji “International Finance Review 2008.

O toma kako postojeći islamski režimi na Srednjem Istoku prete “da izbace iz koloseka snage globalizacije i tradicionalnog bankarstva” , jer je islamsko bankarstvo i mnogim nemuslimanima sve privlačnije, pisali su i  Henry Clement Moore i Robert Springborg i delu “Globalizacija i politički razvoj Srednjeg istoka” ( Globalization and the politics of development in the Middle East), 2001 i 2010.
Oni zaključuju da promenu ovog bankarskog sistema na Srednjem Istoku zapadnjaci vide kao imperativ kako bi mogli da se sa ovim bankama izbore.

***

U tom smislu je  zanimljivo da je krajem 2008. Francuski ministar finansija, Kristina Lagard (koja je kasnije otišla na čelnu poziciju MMF-a nakon skandaloznog smaknuća sa te funkcije Dominik Štros Kana) objavila francusku nameru da Paris treba da bude prestonica Islamskih finansija. Rekla je još  i da će nekoliko islamskih banaka odnosno njihovih ekspozitura biti otvoreno u Parizu do kraja 2009. Francuski izvori su procenili da bi to otvorilo tržište vredno 500 do 600 milijardi dolara koje bi onda godišnje imalo rast od oko 11 posto u proseku. Podsetimo da je Sirija dominantno francuska interesna zona, zbog čega Britanija već decenijama tamo prikriveno ratuje sa njima. Sada (oktobra 2015-te) to čini preko Rusije. (Rusija inače kao ni SAD ne bi imala razloga da vodi bilo kakvu ekspanzionističku politiku, osim što je na to primorana pritiskom iz londonskih poslovnih krugova).

Dakle, Alžir, Tunis, Maroko, Liban i Sirija su pod patronatom Francuske. Zašto bi se islamsko bankarstvo iz ovih zemalja kontrolisalo iz Londona, verovatno se zapitao neko od francuskih vlastelinskih porodica? Nije li logično da njihov finansijski centar bude u Parizu? Naravno, osim ako bi se u ovim zemljama zbog „nezadovoljstva“ građana promenio režim i došao neko ko je naklonjeniji Londonu?

Džon Sendvik, jedan od direktora švajcarske uprave za aktivu firme “Encore Management”, okarakterisao je otvaranje nekoliko islamskih banaka u Evropi kao “trku za kontrolu bogate nagrade: koja danas vredi stotine milijardi, ali u budućnosti će to biti trilioni dolara islamskog bogatstva”.

Dakle, da li je bitka za ovo novo finansijsko tržište pravi razlog “arapskog proleća” i sadašnjih ratnih obračuna u Siriji i Jemenu ? Jer ono se odvija uglavnom u frankofonskim državama. Izveštaji o žestokim obračunima tajnih službi u Siriji (koja je još zvanično pod patronatom Francuske ) nesumljivo pokazuju podmuklu igru Bašar Asada.
U visokim vladarskim krugovima u Evropi očito je došlo do sukoba i podela u trci za velikim parama. Sirija u ovom trenutku svoj novac štampa u Rusiji, a ne u Francuskoj. Zemlja se u svakom slučaju sve više razara i biće joj potrebne velike  investicije. Da li da predvidimo da će porodica Asad (britanska agentura u Francuskoj koloniji koja nastoji da izigra francuske interese) na kraju da "padne" tako što će da "pobegne" u Rusiju, britanskog političkog opumonoćnika.

Neko iz Francuske je međutim ipak dobio "utešnu nagradu" u vidu biznisa koji će moći da ostvari u britanskoj koloniji , Saudi Arabiji , i ubere kojih desetak milijardi evra. To je vest upravo objavljena (13.10.2015.), mada je u pitanju samo privatna tvrdnja francuskog premijera (španskog porekla). Čiji je on pijon, da li i njega vode britanski agenti, Francuzi će tek imati priliku da saznaju. (Baba Vanga kaže bi rekla da je i on njihov).

Najzad, da li Soroseva ideja o naseljavanju EU islamskim stanovništvom (hrišćani iz Sirije ne beže) sa velikim svotama novca u džepovima (koje im je "neko" tutnuo za put) deo nekog tajnog plana, a zbog čega će zbog njih i veliki finanijski kanali iz islamskog sveta morati da se otvore ka Evropi? Na primer mnogo novih islamskih banaka koje će raditi za njih... Naravno, preko Austrije i Nemačke, a nikako preko Francuske...